Većina ljudi koji budu čuli za to ubistvo prihvatiće priču o ubijanju pri krađi, koju im je on pripremio, ali to ne važi i za one koji su tog čoveka poslali. To što ga je sledio čak od palate znači da ga je neko poslao - ali ko? Bio je prilično siguran da bi svaka pripadnica Morskog naroda koja želi da zarije nož u njega to učinila lično. A premda ga Srodnice muče i samo zbog toga što su tu, u palati, one se izgleda drže sebe, ćute i hodaju pognutih glava. Istina, ljudi koji se trude da izbegavaju da privlače pažnju najskloniji su tome da pribegnu unajmljenom bodežu u mraku, ali za sve to vreme ni s jednom od njih nije progovorio više od tri reči u istom trenutku, a svakako da nikada nije ni pokušao da neku od njih opipa. Aes Sedai mu deluju kao verovatniji naručioci, ali sasvim je siguran da ničim nije na sebe privukao njihovu sumnju. Svejedno, ma koja od njih lako može imati sopstvene razloge za to što želi da ga vidi mrtvog. Sa Aes Sedai se nikad ne zna. Birgita Trahelion je glupa seljanka koja izgleda misli da jeste lik iz neke priče, a možda i prava Birgita, ako je prava Birgita ikada zaista postojala, ali lako je moguće da je došla do ubeđenja kako on predstavlja smetnju njenom položaju. Možda jeste drolja, kad onako vrcka hodnicima u onim čakširama, ali pogled joj je hladan. Ta bi mogla narediti da ga prekolju a da i ne trepne. Poslednja mogućnost ga zapravo najviše brine. Njegovi gospodari teško da su ljudi prepuni poverenja, a nije baš ni da su od poverenja. A gospa Šiejn Avarin, koja mu trenutno izdaje naređenja, upravo je ona koja mu je poslala poziv zbog kojeg je izašao u noć. Je li se slučajno zadesilo da ga čeka čovek s nožem u ruci i da ga prati? Ma šta ljudi pričali o tom Al’Toru - on ne veruje u slučajnosti.
Misli o tome da se okrene i vrati u palatu minule su mu kroz glavu za tren oka. Ostavio je on zlata na stranu; mogao bi podmititi stražare na kapijama i proći kroz njih kao i svi ostali, ili samo narediti da se jedna otvori dok on ne prođe. Ali to bi značilo da će ostatak života provesti neprestano se osvrćući, a svako ko mu priđe nadohvat ruke mogao bi biti poslat da ga ubije. Doduše, ni sada on ne živi nešto drugačije, sem što bi onako bilo sasvim sigurno da bi mu pre ili posle neko sipao otrov u supu ili zario nož među rebra. Sem toga, iza tog ubice verovatno stoji ona drolja kamenog pogleda, Birgita. Ili neka Aes Sedai. A možda je nekako uvredio one Srodnice. Svejedno, uvek se isplati biti oprezan. Prsti mu zaigraše na dršci bodeža. Život mu je trenutno baš dobar - veoma mu je udobno i okružen je gomilom žena koje su pod utiskom toga što je on kapetan Garde, ili koje može da time zastraši, ali život u bekstvu uvek je bolji nego smrt na licu mesta.
Naći tačnu ulicu, a kamoli tačnu kuću, nije bilo lako - jedna uzana bočna uličica ne razlikuje se mnogo od druge kada ih obe sakrije tama - ali on je pomno pazio i s vremenom se zatekao kako lupa na ulazna vrata jedne visoke zgrade u senkama, koja bi lako mogla biti u vlasništvu nekog bogatog ali nerazmetljivog trgovca. Samo što je on znao da nije tako. Avarini su sićušna kuća, po nekima izumrla, ali jedna njihova kćer je preostala i Šiejn ima novca.
Jedno krilo se otvori i da bi zaklonio oči od iznenadnog bleska svetlosti, on diže ruku. Levu ruku; bodež u desnoj mu je bio skriven i spreman. Čkiljeći kroz raširene prste, prepozna ženu u dovratku, odevenu u jednostavnu tamnu haljinu jedne služavke. Mada ga to ni za dlaku nije razvedrilo.
„Falion, hajde daj poljubac“, kaza ulazeći, pa se pohotljivo isceri i posegnu za njom. Levom rukom, naravno.
Žena izduženog lica odgurnu mu ruku i čvrsto zatvori vrata za njim. „Šiejn je s jednim posetiocem u prednjoj primaćoj sobi na spratu“, spokojno kaza, „a kuvarica je u svojoj spavaćoj sobi. U kući nema nikog drugog. Okači plašt na vešalicu. Obavestiću je da si stigao, ali možda ćeš morati da sačekaš."
