Naravno, njena pratnja se ne sastoji samo od tih konjanika. Sem Šerijam, njena Čuvarka, toga jutra je pošla na jahanje s još šest Aes Sedai, a one koje su imale Zaštitnike povele su i njih, tako da je iza sestara čekalo osam ljudi ogrnutih plaštovima koji su neprestano menjali boje i kada bi ih povetarac uhvatio mreškali se tako da posmatrača muka hvata, ali su u njima delovi konjanika i konja izgledali kao da se stapaju sa stablima i nestaju. Dobro znajući da postoji opasnost - bar od iznenadnih napadača - dobro znajući da su njihove Aes Sedai tako napete da su na ivici pucanja, osmatrali su šumarak oko njih kao da onih konjanika i nema. Bezbednost njihovih Aes Sedai njima je od presudne važnosti i kada je o tome reč ni u koga nemaju poverenja. Sarin, crnobradi panj od čoveka, ne baš toliko nizak ali veoma širok, držao se toliko blizu Nisao da se činilo kao da se nadvija nad majušnom Žutom, a i Džoriju je polazilo za rukom da se nadnosi nad Morvrin, mada je zapravo bio niži od nje, širok koliko i Sarin, ali veoma nizak, čak i za jednog Kairhijenjanina. Mirelina tri Zaštitnika, bar koliko je smela priznati da ima, naguralo se uz nju tako da njen konj nije mogao ni da mrdne a da ne naleti na nekog od njihovih. Anaijin Setagana, vitak, crmpurast i prelep koliko je ona neugledna i jednostavna, skoro da je uspeo da je potpuno sam okruži, a Tervejl, istaknutog nosa i lica pokrivenog ožiljcima, činio je to isto s Beonin. Karlinja nije imala Zaštitnika, što za jednu Belu nije neobično, ali gledala ih je iz dubina svoje krznom postavljene kapuljače kao da razmišlja da nabavi jednog. Ne tako davno, Egvena bi oklevala da dozvoli da je vide u javnosti s tih šest žena. One i Šerijam zaklele su joj se na odanost - iz raznoraznih razloga - a ni one ni ona nisu želele da se za tu činjenicu pročuje, pa čak ni da se posumnja u to. Preko njih je ona uticala na razvoj događaja, koliko je mogla, i to kada su svi mislili da je ona samo marioneta, mala Amirlin koju Dvorana Kule koristi kako hoće i koju niko ne sluša. Taj privid se u Dvorani raspršio kada ih je navela da objave rat Elaidi, napokon priznajući šta zaista rade od onog dana kada su pobegle iz Kule, ali to je u Dvorani i ađasima samo pobudilo zabrinutost u vezi s njenim sledečim postupkom i nateralo ih da pokušaju da smisle kako da se postaraju da šta god taj postupak bude - bude uz njihovo odobrenje. Predstavnice su se veoma iznenadile kada je prihvatila njihov predlog o savetu, po jednu sestru iz svakog ađaha, da joj daju savete na osnovu svoje mudrosti i iskustva. Ili su možda mislile da joj je uspeh koji je postigla sa objavom rata udario u glavu. Naravno, ona je samo kazala Morvrin, Anaiji i ostalima da se postaraju da one budu sestre koje će se izabrati - a one su u okviru svojih ađaha zadržale taman dovoljno uticaja i ugleda da to izvedu, mada je bilo za dlaku. Tada je ona već sedmicama slušala njihove savete, mada ih nije uvek i prihvatala, ali sada više nema nikakve potrebe za ugovaranjem tajnih sastanaka ili razmenjivanjem potajnih poruka.
Ali izgleda da se družini neko pridružio dok je Egvena zurila u Kulu.
S uzanom plavom ešarpom, znamenjem svog položaja, preko plašta, Šerijam je uspela da se veoma svečano pokloni iz sedla. Ta žena kose boje plamena znala je da se ponekad ponaša izuzetno ozbiljno. „Majko, Predstavnica Delana želi da ti se obrati“, kazala je kao da Egvena ne vidi zdepastu Sivu sestru u sedlu vrane i šarene kobile, dlake tamne skoro kao u Šerijaminog crnonogog ata. „I to u vezi s pitanjem od velike važnosti, kako kaže." A tračak zajedljivosti u njenom glasu značio je da joj Delana nije saopštila o kojem se to pitanju radi. Šerijam se to svakako nije dopalo. Ume da veoma ljubomorno čuva svoj položaj.
„Nasamo, majko, ako ti je volja“, kaza Delana i zabaci tamnu kapuljaču, otkrivajući bezmalo srebrnu kosu. Glas joj je bio dubok za ženu, ali teško da se u njemu čula žurba, kao što bi bilo u slučaju nekoga ko želi da razgovara o bitnim stvarima.
