Raskršće sumraka полностью

„U Tel’aran’riodu“, nehajno odmahnu Sijuan, „svaki put kada zađem za neki ugao postajem drugačija žena u drugačijoj haljini." Lepo je to čuti, mada je verovatno da se to pre može pripisati nedostatku vlasti nad sobom nego svesnoj nameri. Sijuanina vera u svoje sposobnosti ponekad je veća nego što to zaslužuje. „Nego, sinoć sam videla delimičan spisak Predstavnica i pošlo mi je za rukom da pročitam većinu imena pre nego što se spisak pretvorio u popis vina.“ Takva dešavanja bila su uobičajena pojava u Tel’aran’riodu, gde ništa ne ostaje zadugo isto ako nije odraz nečeg trajnog u budnom svetu. „Andaja Fore uzdignuta je u ime Sivih, Rina Hafden za Zelene, a Džulin Medom u ime Smeđih. Nijedna od njih ne nosi šal duže od sedamdeset godina u najboljem slučaju. Majko, Elaidu muče iste muke kao nas.“

„Shvatam“, lagano odvrati Egvena. A tada shvati i da masira slepoočnice. U glavi joj je i dalje dobovao tup bol. Samo će još ojačati. Uvek je tako. Do mraka će zažaliti što je oterala Halimu. Odlučnije spustivši ruku, pomerila je kožnu torbicu za spise pred sobom pola palca ulevo, a onda je vratila na pređašnje mesto. „Šta je sa ostalima? Morali su da zamene šest Predstavnica."

„Firejna Nihren uzdignuta je u ime Belih“, priznade Sijuan, „a Suejna Dragand za Žute. Obe su već bile u Dvorani. Bio je to samo delimičan spisak i nisam ga do kraja pročitala." Ispravi se i tvrdoglavo isturi bradu. „Bilo bi dovoljno neobično i da su jedna ili dve uzdignute pre vremena - dešava se, ali ne često - ali ovo je kod nas i u Kuli sve skupa njih jedanaest - možda dvanaest, ali jedanaest sigurno. Ne verujem u toliko velike slučajnosti. Kada svi trgovci kupuju ribu po istoj ceni, možeš da se kladiš da su prethodne noći pijančili u istoj krčmi."

„Sijuan, ne moraš više da me ubeđuješ." Egvena uzdahnu i zavali se, pa i ne razmišljajući šta radi uhvati nogar, koji se uvek sklapao kada bi to učinila. Očigledno da se dešava nešto čudno, ali šta bi to moglo da znači? I ko bi mogao da utiče na izbor Predstavnica u svim ađasima? To jest, u svim sem Plavog; one su izabrale jednu novu Predstavnicu, ali Morija je Aes Sedai dobrano duže od stotinu godina. A možda ni Crvene nisu zahvaćene; niko ne zna je li bilo ikakvih promena kod Crvenih Predstavnica. Možda su Crne iza toga, ali šta bi time mogle da dobiju, sem ako sve te premlade Predstavnice nisu Crne? U svakom slučaju, to se čini nemogućim; da je Crni ađah imao toliko uticaja, Dvorana bi se odavno sastojala samo od Prijatelja Mraka. Ali ako već postoji obrazac i ako je slučajnost neodrživa, onda mora da se neko krije iza svega toga. Od razmišljanja o mogućnostima i nemogućnostima tupi bol u njenoj glavi malčice se zaoštri.

„Sijuan, ako se ispostavi da je sve ovo samo sticaj okolnosti, zažalićeš što si ikada pomislila da si primetila zagonetku." A onda natera sebe da se nasmeši, kako te reči ne bi zvučale preoštro. Jedna Amirlin mora da pazi šta priča. „Pošto si me ubedila da zagonetka postoji, hoću da je rešiš. Ko je odgovoran i šta želi da postigne? Dok to ne otkrijemo, ne znamo ništa."

„Je li to sve što hoćeš?“, kiselo upita Sijuan. „Pre ili posle večere?"

„Valjda ću morati da se strpim do posle večere“, odbrusi Egvena, a onda duboko uzdahnu kada vide postiđen izraz na njenom licu. Nema nikakve svrhe iskaljivati glavobolju na Sijuan. A Amirlinine reči imaju moć, a ponekad sa sobom nose i posledice; to ne sme da zaboravi. „Ali biće dobro da to izvedeš čim budeš mogla“, dodade blažim glasom. „Znam da ćeš biti brza koliko je to moguće."

Prekorena ili ne, Sijuan je izgleda shvatila da je uzrok Egvenine otresitosti nešto više od njenog sarkazma. Premda mladolika, godinama je vežbala čitanje izraza lica. „Da idem da nađem Halimu?“, kaza i napola ustade. To što je njeno ime izgovorila bez zajedljivosti beše i znak i mera njene zabrinutosti. „Brzo ću.“

„Ako popuštam na svako žiganje, nikada ništa neću završiti“, odgovori Egvena otvarajući torbicu. „Sad, šta danas imaš za mene?" Ali držala je ruke na hartiji da se ne bi uhvatila za glavu.

Jedan od Sijuaninih zadataka bio je da svakoga jutra prikuplja ono što su ađasi bili voljni da dele iz svojih mreža očiju i ušiju, skupa sa onim što su pojedinačne sestre prosleđivale svojim ađasima, a ađasi rešili da proslede ligveni. Bio je to čudan postupak prosejavanja, ali ipak je davao prilično jasnu sliku sveta - nakon što se doda ono što je Sijuan doprinosila. Pošlo joj je za rukom da zadrži doušnike koji su bili njeni dok je bila Amirlin i to jednostavno odbivši da ikome kaže ko su oni, premda se Dvorana iz petnih žila trudila da je na to natera. Na kraju, niko nije mogao da ospori da su te oči i uši Amirlinine i da bi po svim pravilima trebalo da izveštaje podnose Egveni. O, oko toga se digla dževa do neba, a povremeno još ima gunđanja, ali tu činjenicu niko nije mogao da pobije.