Po običaju, prvi izveštaj nije bio ni od ađaha ni od Sijuan, već od Leane, ispisan na tankim listovima hartije besprekornim krasnopisom. Egvena nije mogla da oceni zašto, ali nikada nije bilo sumnje da je ono što je Leana napisala bilo pisano ženskom rukom. Te stranice je Egvena prinosila plamenu stone svetiljke jednu po jednu čim bi ih pročitala, puštajući da joj hartija dogori skoro do prstiju, pa da se smrvi u pepeo. Ne bi bilo pametno dopustiti tla neki od njenih izveštaja padnu u pogrešne ruke ako se već ona i Leana u javnosti ponašaju kao da se skoro ne poznaju.
Veoma mali broj sestara je znao da Leana ima oči i uši u samom Tar Valonu. Možda je ona i jedina sestra koja to zna. Ljudska je mana pomno gledati šta se dešava preko puta, ne obraćajući pažnju na stvari koje su odmah pred tobom, a Svetlost zna da Aes Sedai imaju mnogo ljudskih mana, taman kao ma ko drugi. Nažalost, Leana je imala malo svežih vesti.
Njeni ljudi u gradu žalili su se na prljave ulice, sve opasnije nakon mraka, a danju tek nešto malo bezbednije. Nekada se u Tar Valonu nije znalo za zločin, ali sada se Garda Kule povukla sa ulica kako bi pazila na luku i tornjeve pored mostova. Izuzev ubiranja danka i kupovanja potrepština, što su sprovodili posrednici, Bela kula kao da se potpuno odvojila od grada. Velike dveri kroz koje je bio dozvoljen pristup javnosti u Kulu sve vreme su zatvorene, a od početka opsade niko nije video neku sestru van Kule, a ako ne i pre toga. Sve su to bile potvrde onoga što je Leana ranije izveštavala, ali Egvena iznenađeno izvi obrve na poslednju stranicu. Kruže glasine da je Garet Brin otkrio tajni ulaz u grad i da će se svakoga časa sa čitavom svojom vojskom pojaviti među zidinama.
„Leana bi spomenula da je iko makar prošaputao reč koja zvuči kao da su mislili na kapije“, brzo reče Sijuan kada vide Egvenin izraz. Naravno, ona je već iščitala te izveštaje i dobro je znala šta Egvena čita po tome koju stranicu drži. Meškoljeći se na klimavom tronošcu, Sijuan skoro pade na tepih koliko je malo obraćala pažnje na to. Ali nije ni za dlaku usporila. „A možeš biti sigurna da Garetu ništa nije izletelo“, nastavi dok se još ispravljala. „Mada niko od njegovih vojnika nije dovoljna budala da pređe na stranu grada, ali on svejedno zna kada da drži jezik za zubima. Samo ga prati glas da napada i onda kada je to nemoguće. Učinio je toliko nemogućih stvari da ljudi to od njega očekuju. To je sve."
Prikrivši smešak, Egvena prinese plamenu hartiju na kojoj se spominjao lord Garet, pa stade da je posmatra kako sagoreva i crni. Pre nekoliko meseci Sijuan bi promrmljala neku zajedljivu primedbu o tom čoveku mesto da ga hvali. Bio bi „Garet krvavi Brin“, a ne samo Garet. Nemoguće da joj nedostaje da mu pere rublje i čisti čizme, ali Egvena ju je videla kako zuri u njega u onim retkim prilikama kada on dolazi u logor Aes Sedai. Zuri, a onda pobegne ako je on makar pogleda. Sijuan! Beži! Sijuan je Aes Sedai duže od dvadeset godina, a Amirlin je bila deset. Ali kako da se nosi s time što je zaljubljena nije imala predstave ništa više nego što bi patka umela da striže ovce.
Egvena smrvi pepeo i otrese ruke jednu o drugu, a osmeh joj iščile s lica. Ona nema nikakvog prava da priča o Sijuan. I ona je zaljubljena, a i ne zna gde je Gavin, niti šta da radi i da sazna. On ima dužnost prema Andoru, a ona prema Kuli. A jedini način da se taj jaz premosti, da ga veže, mogao bi dovesti do njegove smrti. Bolje da ga pusti, da ga potpuno zaboravi. Ali lakše bi sopstveno ime zaboravila.
Zastavši da pritisne slepoočnice - to nimalo nije umanjilo bol - skrenula je misli s Gavina. Koliko god da je mogla. Činilo joj se da to mora da je nalik na nagoveštaj toga kako je imati Zaštitnika, to što joj je Gavin uvek u mislima, negde u pozadini - i spreman da izroni na površinu njene svesti u najnezgodnije vreme. Usredsredivši se na posao pred sobom, uze naredni list hartije.
