Raskršće sumraka полностью

Sijuan se na trenutak zamišljeno namršti. „Čini mi se - dvadesetak“, naposletku odgovori. „Možda nekoliko manje. Broj se menja iz dana u dan. Zapravo, niko o tome ne vodi računa. To nijedna sestra ne bi otrpela.“ Nagnu se napred, ovoga puta pažljivo održavajući ravnotežu kada se njen tronožac nakrivi zbog nejednakih nogara. „Majko, za sada predivno barataš svime ovime, ali to ne može da potraje. Vremenom će Dvorana saznati sve što se dešava u Kaemlinu. Možda prihvate to što se seanšanski zatvorenici drže u tajnosti - na to će se gledati kao na Vandenina ili Merililina posla - ali već znaju da u Kaemlinu ima Morskog naroda i pre ili posle saznaće za pogodbu s njima. A i za Srodnice, ako već ne za tvoje namere s njima." Sijuan ponovo frknu, mada slabašno. Ni ona nije bila sigurna šta misli o tome da se Aes Sedai povlače s dužnosti u Srodnice, a kamoli kako će druge sestre prihvatiti tako nešto. „Moje oči i uši još nisu ništa ni naslutile, ali nečije druge sigurno hoće. Ne možeš još dugo da odlažeš, ili ćemo se zateći kako gacamo kroz jato srebrenperki “

„Jednog dana“, promrmlja Egvena, „moraću da vidim te tvoje srebrenperke o kojima neprestano pričaš." Diže ruku taman kada Sijuan otvori usta. „Jednog dana. Sporazum s Morskim narodom dovešće do nevolja“, priznade. „Ali kada ađasi budu čuli nagoveštaje, neće smesta shvatiti o čemu se radi. Sestre koje u Kaemlinu podučavaju Morski narod? To je nečuveno, ali ko će postavljati pitanja ili se mešati, protivno svim običajima? Sigurna sam da će biti svakakvog gunđanja, a možda i pitanja u Dvorani, ali pre nego što izađe na videlo da sporazum postoji, izneću svoje namere za Srodnice."

„Misliš da ih to neće naoštriti?" Nameštajući šal, Sijuan jedva da je pokušala da sakrije svoju nevericu. Štaviše, namrštila se.

„To će dovesti do rasprava“, dopusti Egvena mogućnost. Bilo je to golemo ublažavanje. To će dovesti do pravog meteža kada se sve obznani.

Najverovatnije do nečega najbližeg nemirima što je među Aes Sedai ikad viđeno. Ali Kula se već hiljadu godina, ako ne i više, smanjuje - a ona namerava da lome stane u kraj. „Ali nameravam da idem lagano. Sijuan, Aes Sedai možda ne vole da pričaju o godinama, ali ubrzo će shvatiti da nam Štap zakletvi skraćuje živote najmanje upola. Niko ne želi da umre pre nego što mora.“

„Ako budu ubeđene da zaista postoji šest stotina godina stara Srodnica“, nevoljno prihvati Sijuan, a Egvena razdraženo uzdahnu. To je još nešto u šta ta žena nije sigurna - dugovečnost u kojoj Srodnice navodno uživaju. Sijuanini saveti dragoceni su joj, a još više to što ona ne govori samo ono što Egvena želi da čuje, ali ponekad ta žena ume da bude tvrdoglava kao Komanda ili Lelejna.

„Sijuan, ako bude potrebno“, plahovito kaza ona, „pustiću sestre da poprimaju s nekoliko žena koje su po stotinu ili više godina starije od njih. Možda će ih zanemariti kao divljakuše i lažljivice, ali Riejna Korli može dokazati tla je bila u Kuli i kada. Isto važi i za neke druge. Uz malo sreće, ubediću sestre da prihvate da budu oslobođene od Tri zakletve kako bi mogle da se povuku u Srodnice dobrano pre nego što saznaju da postoji pogodba sa Ata’an Mijere. A kada prihvate da svaka sestra može da bude oslobođena Zakletvi, neće biti ni izbliza tako teško ubediti ih da puste sestre iz Morskog naroda da odu. Sem toga, ostatak tog sporazuma su sitnice. Kao što stalno pričaš, umeće i vešta ruka neophodni su da bi se ma šta postiglo u Dvorani, ali sreća je najpotrebnija. Pa, biću umešna i vešta koliko god mogu, a što se sreće tiče - izgleda da mi je bar jednom naklonjena."

Sijuan se namršti, pa stade da odugovlači, da mumla, i da oteže, ali na kraju se saglasi. Saglasila se čak i s time kako je moguće da Egveni sreća i izbor pravog trenutka pomognu da joj to pođe za rukom. Mada nije bila ubeđena u ono sa Srodnicama ili bilo koji od ona dva sporazuma sa Ata’an Mijere, ono što je Egvena predložila toliko je bez presedana da se čini kako bi se lako moglo desiti da veći deo predloga prođe Dvoranu pre nego što shvate šta im se dešava. Egvena je bila voljna da se zadovolji time. Šta god da se predstavi dvorani, skoro uvek se desi da se dovoljan broj Predstavnica tome protivi da je u najboljem slučaju teško postići saglasnost, a u Dvorani se ništa ne završava bez makar manjinske saglasnosti, a obično ne bez većinske. Činilo joj se da veći deo odnosa s Dvoranom otpada na to da ih ubeđuje da rade ono što ne žele. Svakako da nema nikakvog razloga da ovo prođe drugačije.