Što se očiju i ušiju tiče, većina sveta je nestala. Iz krajeva koji su osvojili Seanšani stiže malo vesti, a i te su vesti izdeljene na maštovite opise seanšanskih zveri koji bi trebalo da posluže kao navodni dokazi da oni koriste nakot Senke, užasavajuće priče o ženama koje prolaze ispitivanja kako bi se utvrdilo da li bi trebalo da im se stavi povodac i postanu damane i na tmurne priče o... prihvatanju. Izgleda da Seanšani nisu ništa gori vladari od drugih, a od nekih su i bolji - sve dok neko nije žena koja može da usmerava - a previše je ljudi izgleda diglo ruke od pružanja otpora čim je postalo očigledno da če ih Seanšani pustiti da nastave sa svojim životima. Iz Arad Domana stizale su samo glasine, premda su sestre koje su pisale izveštaje to otvoreno priznavale, ali zabeležile su ih samo ne bi li prikazale stanje u kojem se zemlja nalazi. Kralj Alsalam je mrtav. Ne, počeo je da usmerava i poludeo. Rodel Ituralde, veliki zapovednik, takođe mrtav, ili je preoteo presto, ili napada Saldeju. Svi iz Saveta trgovaca su mrtvi, ili pobegli iz zemlje, ili se upustili u građanski rat oko toga ko će biti naredni kralj. Sve te glasine mogle bi biti istinite - ili nijedna od njih. Ađasi su navikli da sve vide, ali sada je trećina sveta obavijena gustom maglom, s najmanjim mogućim procepima. Ako ništa drugo, ako neko vidi išta jasnije, nijedan ađah nije se udostojio da to njoj prosledi.
Zasebna muka je u tome što ađasi različite stvari smatraju najhitnijima, a sve ostalo mahom zanemaruju. Na primer, Zelene su naročito zabrinute u vezi s pričama o krajiškim vojskama blizu Novog Braema, na stotine liga od Pustoši koju bi trebalo da čuvaju. Njihovi izveštaji govore o Krajišnicima i samo o Krajišnicima, kao da nešto mora da se uradi - i to smesta. Samo što one ništa ne predlažu, niti makar nagoveštavaju, ali osećaj osujećenosti jasno se video u zgusnutom i užurbanom rukopisu naškrabanom preko stranice.
Egvena je od Elejne saznala istinu o svemu tome, ali za sada se zadovoljila time da pusti Zelene da škrguću zubima, budući da joj je Sijuan otkrila zašto one ne hrle da isprave stvari. Prema njenom doušniku u Novom Braemu, Krajišnike prati između pedeset i stotinu sestara, a možda i dve stotine. Broj Aes Sedai možda nije siguran i, naravno, mora da je preteran, ali Zelene su sasvim sigurno svesne njihovog prisustva, mada ih uopšte ne pominju u izveštajima koje su poslale Egveni. Nijedan ađah te sestre ne spominje u svojim izveštajima, mada i nema mnogo razlike između dve stotine sestara i dve. Niko ne može biti siguran ko su te sestre niti zašto su tamo, ali guranje nosa u njihova posla svakako bi se smatralo mešanjem. Deluje čudno da se između Aes Sedai vodi rat, a i dalje se drže običaja da se ne mešaju u posla drugih sestara, ali sreća da je tako.
„Bar ne predlažu da pošaljemo nekoga u Kaemlin." Egvena trepnu. Bol se zaoštrio od čitanja sitnih slova.
Sijuan podrugljivo frknu. „Zašto bi? Koliko su one obaveštene, Elejna dopušta Merilili i Vandeni da je vode, tako da su sigurne kako će dobiti svoju kraljicu Aes Sedai, a uz to i Zelenu. Sem toga, sve dok se Aša’mani drže podalje od Kaemlina, niko ne želi da se kocka s mogućnošću da ih uzbuni. Kako stvari stoje, pametnije bi nam bilo da golim rukama vadimo pihtijaste zolje iz vode, a toga su čak i Zelene svesne. Mada, to neće sprečiti neku sestru, Zelenu ili neku drugu, da ne svrati u Kaemlin. Samo da na brzinu poseti neku od svojih očiju i ušiju. Ili da sašije haljinu, kupi sedlo, ili Svetlost zna šta drugo."
