Dok su se Zelene usredsredile na Krajišnike, Sive su svu pažnju trenutno posvetile jugu. Svi ađasi su opčinjeni izveštajima iz Ilijana i Tira o velikom broju divljakuša među Morskim narodom, što im je veoma zanimljivo, ako je istinito, mada izgleda da vlada velika sumnja da to uopšte može biti istinito, inače bi sestre već znale za to. Napokon, zar tako nešto uopšte može da se sakrije? Nijedna nije ni pominjala da su samo prihvatale ono što vide na površini i da nikada nisu pokušavale da sagledaju šta je ispod nje. Ali Sive su opčinjene pretnjom koju Seanšani predstavljaju po Ilijan i skoro otpočetom opsadom Kamena Tira. Sive se uvek zanesu ratovima i pretnjama ratom, pošto su posvećene okončavanju sukoba. A naravno - i širenju svog uticaja; svaki put kada Sive sporazumom okončaju rat, povećavaju uticaj svih Aes Sedai, ali najviše Sivih. Međutim, izgleda da se sa Seanšanima ne može pregovarati, makar to Aes Sedai ne mogu, a taj silan bes koji Sive osećaju zbog osujećenosti očitavao se u šturim rečima o seanšanskim upadima preko granice i sve većoj vojnoj snazi koju sakuplja lord Gregorin, domostrojitelj u Ilijanu u ime Ponovorođenog Zmaja, što je titula koja je sama po sebi razlog za zabrinutost. Tir već ima svog domostrojitelja u ime Ponovorođenog Zmaja, visokog lorda Darlina Sisneru, a njega u Kamenu opsedaju plemići što odbijaju da prihvate Randa. To je veoma čudna opsada. Kamen ima svoja pristaništa i Darlinovi neprijatelji ne mogu da mu preseku snabdevanje čak ni osvajanjem čitavog grada, što su i učinili, a izgleda da su u svakom slučaju zadovoljni time da sede i čekaju. Ili možda jednostavno ne znaju šta dalje da rade. U istoriji su jedino Aijeli oružanom silom zauzeli Kamen, a nikada nikome nije pošlo za rukom da ga zauzme izgladnjivanjem branitelja. Sive se nadaju da će u Tiru nešto postići.
Egvena trže glavu kada pročita donji deo te stranice, pa je žurno spusti i pređe na sledeću. Sive su se nadale da će nešto postići. Izgleda da su jednu Sivu sestru prepoznali kako izlazi iz Kamena i pratili sve do sastanka s visokim lordom Tedosijanom i visokom gospom Estandom, koji su među onima što sprovode opsadu najviđeniji. „Merana“, uzdahnu. „Sijuan, kažu da je to bila Merana Ambrej.“ Ne shvatajući šta radi, poče da masira slepoočnicu. Glava ju je bolela još više.
„Ona možda malo poboljša stvari.“ Sijuan ustade, pa priđe jednom stočiću prislonjenom uz šatorski zid, gde je na poslužavniku bilo nekoliko rasparenih pehara i dva ibrika. U srebrnom ibriku bilo je vino sa začinima, a u plavom keramičkom bio je čaj, oba tu stavljena u praskozorje da bi sačekali Amirlin, tako da se sadržina oba ibrika odavno ohladila. Niko nije očekivao da će Egvena otići na jahanje do reke. „Samo da Tedosijan i ostali ne shvate za koga ona zaista radi.“ Sijuanin šal spade s jednog ramena kada dodirnu keramički ibrik, a svetlost saidara je na tren okruži kada usmeri Vatru da ga zagreje. „Ako otkriju da ona pripada Ponovorođenom Zmaju, neće joj verovati da pregovara s dobrom namerom.“ Nalivši čaj u uglačani kositreni pehar, pozamašno zasladi medom, sve to dobrano pomeša, pa donese pehar Egveni. „Možda ti ovo ublaži glavobolju. To je nekakav biljni napitak koji je Čeza otkrila, ali med ublažava ukus.“
Egvena oprezno srknu, pa se strese i spusti pehar. Ako je ovako oštrog ukusa s medom, kakav li je samo bez njega - nije htela ni da zamisli. Učini joj se da joj se glavobolja smanjuje. „Sijuan, kako možeš to da prihvatiš tako spokojno? To što se Merana pojavila u Tiru prvi je pravi dokaz koji imamo. Pre ću prihvatiti da su tvoje Predstavnice slučajnost nego to.“
U početku su bila samo šaputanja, od ađaha i Sijuaninih „očiju i ušiju“. U Kairhijenu su Aes Sedai i dolaze u Sunčevu palatu i odlaze iz nje dok je Ponovorođeni Zmaj tamo. A onda su šaputanja postala promukla i nelagodna, čak kolebljiva. „Oči i uši“ u Kairhijenu nisu želele to da kažu. Niko nije liteo da ponovi ono što njihove uhode govore. U Kairhijenu ima Aes Sedai, a izgleda da one slede naređenja Ponovo rođenog Zmaja. Kada su imena procurela, ispalo je još gore. Neke od njih su žene koje su bile u Salidaru, neke od prvih koje su se suprotstavile Elaidi, dok su druge bile žene za koje se znalo da su njoj odane. Koliko Egvena zna, niko nije naglas pomenuo Prinudu, ali mora da misle na to.
„Nema svrhe skupljati kosu u rep kada vetar ne duva u pravcu koji ti odgovara“, odgovori Sijuan pa opet sede. Krenu da prekrsti noge, ali naglo spusti oba stopala nazad na tepih kada joj se tronožac nakrivi. Gunđajući sebi u bradu, tržnu ramenima da namesti šal. I opet samo što se ne preturi. „Moraš da nameštaš jedra
