Više nije bilo iznenađujuće ko su najveće govornice. Mahla i Saroija, pa Takima, Fejsela i Varilin - sve su bile vidno nestrpljive kada neka druga Predstavnica ima reč. O, prihvatile su one odluku Dvorane, bar prividno. Nije im preostalo ništa drugo da učine sem da podnesu ostavke; koliko god Dvorana bila voljna da stremi saglasnosti, kada se odluka donese, ma kojom saglasnošću, onda se od
U svakom slučaju, malo je toga predloženog bilo i blizu dogovora. Predstavnice se nisu slagale koliko sestara treba poslati u Crnu kulu, koliko iz kog ađaha, kada bi te sestre valjalo poslati, šta moraju da zahtevaju, šta bi trebalo da im bude dopušteno da prihvate, a šta naređeno da potpuno odbiju. Kada je reč o toliko osetljivim stvarima, i najmanja greška bi mogla dovesti do propasti. A povrh svega toga, svi ađasi sem Žutog smatrali su sebe prirodnim izborom za vodstvo tog poslanstva, počevši od Kvemsinih tvrdnji da je cilj postizanje svojevrsnog sporazuma, do Eskaraldinog isticanja da će poznavanje istorije biti od suštinske važnosti za takav poduhvat, kakvog nikada ranije nije bilo. Berana je čak istakla da se takva vrsta dogovora mora postići potpunom racionalnošću; pregovori sa Aša’manima svakako će rasplamsati strasti, a sve sem hladne logike sigurno će na licu mesta izazvati nedaće. Štaviše, počela je da zastupa taj stav poprilično usijano. Romanda jeste htela da družinu predvodi neka Žuta, ali budući da se nije činilo da će postojati neka velika potreba za Lečenjem, njeni stavovi su se sveli na uporne tvrdnje da će svaka druga biti zaneta posebnim ciljevima svog ađaha i zaboraviti svrhu onoga što rade.
Predstavnice iz istog ađaha podržavale su jedna drugu tek toliko da ne ispadne da se jedna drugoj otvoreno protive, a nijedan ađah nije bio voljan da se s nekim drugim saglasi ni o čemu, sem o činjenici da su sve pristale da pošalju izaslanstvo u Crnu kulu. Pod sumnjom je ostalo čak i to da li bi to trebalo zvati izaslanstvom, a to su u sumnju dovodile i neke koje su u početku bile naklonjene toj zamisli. Čak je i Morija bila zatečena tim predlogom.
Nije samo Egveni neprestano iznošenje stavova i protivstavova bilo naporno. Stanovišta su bivala cepkana na sitna crevca toliko da od njih ne bi ništa ostalo pa se moralo počinjati iznova. Sestre iza klupa su odlazile, a na njihovo mesto dolazile druge, pa nakon nekoliko sati odlazile. Dok je Šerijam izgovorila obredno „otiđite u Svetlosti“, već je pala noć, a sem Egvene i Predstavnica ostalo je svega nekoliko desetina sestara, pri čemu su neke oci njih tako klonule kao da su prebačene preko konopaca za sušenje rublja. A nije odlučeno ništa sem da je neophodno dalje razgovarati pre nego što se išta odluči.
Napolju je bledi polumesec visio okačen o crno somotsko nebo poprskano blistavim zvezdanim prahom, a vazduh je bio gorko studen. Dah joj se u tami ledio u bledu sumaglicu dok je Egvena izlazila iz Dvorane smešeći se i slušajući Predstavnice raštrkane iza nje kako se i dalje raspravljaju. Romanda i Lelejna hodale su zajedno, ali visok i jasan glas Žute opasno se približio vikanju, a Plava nije bila daleko od toga. Njih dve se obično raspravljaju kada ili sticaj okolnosti natera da se nađu u istom društvu, ali ovo je prvi put da ili Egvena vidi kako su namerno zajedno a da to ne moraju da budu. Šerijam joj preko volje ponudi da joj donese izveštaje o popravci kola i stanju hrane za stoku koje je tog jutra tražila, ali iznurena žena nije ni pokušala da sakrije olakšanje kada ju je Egvena poslala na spavanje. Uz užurbani naklon, odjurila je u noć držeći plašt čvrsto skupljen oko sebe. Većina šatora bila je u mraku, nalik na senke obasjane mesečinom. Malo je sestara ostajalo budno dugo nakon sutona. Ulja za svetiljke i sveća nikada nema mnogo.
