Raskršće sumraka полностью

„Shvatam“, ravno odvrati Elaida. Ali, za divno čudo, boja joj se vratila u obraze a čak joj je usne pomilovao i nagoveštaj smeška. „Onda ih svakako vratite pregovorima, ako možete. Ali moj proglas i dalje je na snazi. Plavi ađah više ne postoji, a sve sestre koje su sledbenice onog deteta Egvene al’Ver moraju odslužiti pokoru pod mojim nadzorom pre nego što budu ponovo primljene u bilo koji ađah. Nameravam da prekujem Belu kulu u oružje koje če se koristiti u Tarmon Gai’donu."

Firejna i Suejna otvoriše usta, a po izrazu njihovih lica jasno se videlo da hoće da se bune, ali Elaida diže ruku i preseče ih. „Kćeri, rekla sam svoje. Sada me ostavite. I postarajte se za svoje... pregovore."

Predstavnicama nije preostalo ništa sem otvorenog prkosa. Dobile su ono što po pravu pripada Dvorani, ali Dvorana se retko kada usuđuje da se previše suprotstavi vlasti Amirlin Tron. Ne ako Dvorana nije ujedinjena protiv Amirlin, a ova Dvorana je sve samo ne ujedinjena - ni oko čega. Alvijarin im je lično pomogla da tako bude. I tako su Firejna i Suejna otišle ukočene i stisnutih usana, a Andaja je skoro pobegla iz odaje. Nijedna od njih nije ni pogledala Alvijarin.

Jedva je smogla snage da sačeka dok se vrata najzad ne zatvore. „Elaida, ovo ništa ne menja, začelo to uviđaš. Moraš jasno razmišljati, a ne da se spotakneš o trenutnu zabludu." Bila je svesna toga da brblja, ali nije mogla da se zaustavi. „Ona propast kod Dumajskih kladenaca, sigurna propast kod Crne kule - zbog to dvoje i dalje bi mogla da budeš svrgnuta. Potrebna sam ti da bi zadržala štap i ešarpu. Potrebna sam ti, Elaida. Ti..." Stisnu zube da joj jezik sve ne istrtlja. Mora da još ima nekog načina.

„Iznenađena sam što si se vratila“, kaza Elaida ustajući i gladeči bore na suknji crvenih pruga. Nikada nije prestala da se oblači kao Crvena. Čudno, ali smešila se dok je obilazila sto. Nije to bila naznaka smeška, već puno i zadovoljno izvijanje usana. „Jesi li se krila negde u gradu otkad su pobunjenice stigle? Mislila sam da ćeš pobeći brodom čim si saznala da su ovde. Ko bi pomislio da će ponovo otkriti Putovanje? Zamisli šta ćemo moći da postignemo kada to budemo znale." Smešeći se, koračala je kao da lebdi nad tepihom.

„ A sad, da vidim - čega ja to imam da se bojim od tebe? Cela Kula priča o glasinama iz Kairhijena, ali čak i da su se sestre zaista pokorile malom Al’Toru, u šta ja prva ne mogu da poverujem, sve zbog toga krive Koiren. Ona je bila odgovorna za to da ga dovede ovamo, a što se sestara tiče - njoj je suđeno i presuđeno." Elaida stade tačno ispred Alvijarin, pribijajući je u ugao. Taj smešak s njenih usana ni u jednom trenutku nije se preneo na njene oči. Smešila se, a oči su joj iskrile. Alvijarin nije mogla da se otrgne od tog pogleda. „Poslednjih nedelja čule smo mnogo toga i o Crnoj kuli“ Elaidine usne zgađeno ispljunuše to ime. „Izgleda da tamo ima još više muškaraca nego što si ti pretpostavila. Ali sve misle da je Tovejn morala imati toliko mozga u glavi pa da to otkrije pre nego što je napala. Mnogo se raspravljalo o tome. Ako se dovuče ovamo onako poražena, ona će požnjeti svu krivicu. Tako da tvoje pretnje..."

Alvijarin nalete na zid, trepćući da raščisti svetlace ispred očiju, pre nego što je uopšte shvatila da ju je ova ošamarila. Obraz joj je već oticao. Sjaj saidara okruži Elaidu i štit pade na Alvijarin pre nego što ona stiže i da se mrdne, odsecajući je od Moći. Ali Elaida nije imala namere da koristi Moć. Digla je pesnicu. I dalje se smešila.

Lagano, ta žena duboko udahnu i spusti ruku. Mada nije sklanjala štit. „Da li bi zaista to upotrebila?“, upita skoro blagim glasom.

Alvijarina šaka kao oprljena odlete s drške noža koji je nosila za pojasom. Zgrabila ga je čisto nagonski, ali sve i da Elaida ne drži u sebi Moć, kad bi je ubila u trenutku kada tako mnogo Predstavnica zna da su njih dve zajedno bilo bi isto kao da je ubila samu sebe. Svejedno, lice joj buknu od crvenila kada Elaida prezrivo šmrknu.

„Alvijarin, jedva čekam da vidim tvoj vrat na glavosečinom panju zbog izdaje, ali svejedno ima nekoliko stvarčica koje mogu uraditi dok sakupljam dokaze. Sećaš li se koliko puta si naredila da Silvijana dođe da bi mi davala privatne pokore? Nadam se da se sećaš, jer ćeš ti dobiti deset za svaki dan koji sam ja istrpela. I da.“ Naglo i grubo strže Alvijarin s vrata ešarpu Čuvarke. „Budući da niko nije mogao da te nađe kada su pobunjenice stigle, zatražila sam od Dvorane da te ukloni s mesta Čuvarke. Naravno, ne od pune Dvorane. Tu možda još imaš malo uticaja. Ali od onih koje su tog dana zasedale bilo je iznenađujuće lako dobiti saglasnost. Čuvarka bi trebalo da je uz svoju Amirlin, a ne da ide kuda ona hoće. Kada malo bolje razmislim, možda i nemaš nikakvog uticaja, pošto se ispostavilo da si se sve vreme krila u gradu. Ili si se vratila nekim brodom i zatekla propast, pa si zaista pomislila da ćeš spasti nešto iz ruševina?