Nije bitno. Možda bi ti najpametnije bilo da skočiš na prvi brod koji isplovljava iz Tar Valona. Mada moram priznati da pomisao na tebe kako se vučeš od sela do sela previše posramljena da se pokažeš nekoj drugoj sestri nije ništa naspram zadovoljstva koje ću osećati dok te budem gledala kako patiš. Sad mi se gubi s očiju pre nego što rešim da zaslužuješ šibe mesto Silvijaninog kaiša.“ Bacivši belu ešarpu na pod, okrenu se i pusti saidar, pa skladnim koracima pođe prema svojoj stolici kao da Alvijarin više ne postoji.
Alvijarin nije otišla, već pobegla, trčeći kao da joj psomraci dahću za vratom. Sve otkad je čula reč
Trčala je nazad niz Kulu, a ako je u hodnicima naletela makar na nekog slugu, nije ga videla. Od strave koju je osećala bila je slepa za sve što se nije nalazilo neposredno pred njom. Trčala je sve do šestog sprata, do svoje odaje. To jest, pretpostavljala je da su za sada još njene. Odaje s balkonom koji gleda na veliki trg ispred Kule išle su uz položaj Čuvarke. Za sada je dovoljno to što ima odaje. I priliku da preživi.
Odaje su bile još opremljene domanskim nameštajem koji je ostao za prethodnom žiteljkom - sav od bledog drveta sa intarzijama od sedefa i jantara. U spavaćoj sobi otvorila je širom jedan ormar i pala na kolena, sklanjajući u stranu haljine kako bi u dubinama ormara potražila jedan kovčežić, kutiju ni dva pedlja široku, koja je već mnogo godina njena. Rezbarije na kutiji bile su zamršene ali nezgrapne, redovi raznolikih kvrgica koje kao da je izrezbario drvodelja s više želje i revnosti nego veštine. Ruke su joj se tresle dok ju je nosila do stola, a kada ju je spustila obrisala je znojave dlanove o haljinu. Kako bi otvorila kutiju treba jednostavno da raširi prste koliko god može pa da istovremeno pritisne četiri kvržice na izrezbarenom delu kutije, s tim da dve ne smeju biti iste. Poklopac se malčice odškrinu, a ona ga širom otvori i tako otkri najdragocenije što ima, umotano u zavežljajčić od smeđe tkanine kako ne bi čegrtalo u slučaju da neka služavka prodrma kutiju. Većina slugu u Kuli ne bi se usudila na krađu, ali većina ne znači svi.
Alvijarin provede jedan trenutak samo gledajući u taj zavežljaj. Najdragocenije što ima, iz Doba legendi, ali nikada se ranije nije usudila da to upotrebi. Mesana je rekla da ga koristi samo u najgorem slučaju, u očajničkoj potrebi, ali šta bi moglo biti kobnije od ovoga? Takođe je kazala da to može istrpeti udarce maljem a da se ne polomi, ali ona je svejedno pažljivo razmotala tkaninu kao da je u njoj nežno staklo, otkrivajući ter'angreal - blistavocrveni štapić ne duži od njenog kažiprsta, potpuno gladak - ako se izuzmu nekolike tanane linije na površini, iscrtane u vijugavim obrascima koji se međusobno seku. Ona prigrli Izvor, pa dodirnu taj obrazac u dve tačke preseka kao vlat kose tankim tokovima Vatre i Zemlje. To u Dobu legendi ne bi bilo potrebno, ali nešto što se zvalo „stojeći tokovi" više ne postoji. Svet u kojem skoro svaki ter'angreal mogu koristiti ljudi koji ne mogu da usmeravaju njoj se činio neverovatno čudnim. Zašto je tako nešto bilo dozvoljeno?
Snažno pritisnuvši palcem jedan kraj štapića - Jedna moć sama po sebi nije bila dovoljna - skljokala se u stolicu i zavalila u nju, zureći u tu stvar u svojoj ruci. Gotovo je. Sada se osećala prazno, ispunjena neizmernim ništavilom kroz koje strahovi lepršaju kao ogromni šišmiši kroz tamu.
Umesto da ponovo umota ter'angreal, ona ga tutnu u torbicu za pojasom i ustade samo na toliko da strpa kutiju nazad u ormar. Dok ne bude sigurna da je bezbedna, nema namere da igde ostavlja taj štapić. Ali nakon toga preostalo joj je samo da sedi i čeka, ljuljajući se napred-nazad sa šakama sklopljenim medu kolenima. Nije bila u stanju da prestane da se ljulja ništa više nego da spreči tiho ječanje koje joj se iskradalo kroz zube. Od osnivanja Kule nijedna sestra nikada nije bila optužena da pripada Crnom ađahu. O, pojedine sestre bile su pod sumnjom, a povremeno se dešavalo da Aes Sedai umru kako bi bilo sigurno da se te sumnje neće raširiti, ali nikada niko nije zvanično optužen. Ako je Elaida spremna da otvoreno priča o glavosečinom panju, mora da je blizu toga da otvoreno iznese optužbe. Veoma blizu. Dešavalo se da mrak proguta i Crne sestre kada sumnje postanu prevelike. Crni ađah ostaje skriven bez obzira na cenu. Priželjkivala je da može prestati da ječi.
