Raskršće sumraka полностью

Iznenadila se zbog talasa olakšanja koji je osetila kada je videla Elaidu kako sedi iza strogo izrezbarenog i pozlaćenog pisaćeg stola, sa sedmobojnom - ne, sada je šestobojna - ešarpom oko vrata i plamenom Tar Valona izrađenim od poludragog kamenja i utisnutim u pozlatu na visokom naslonu stolice iznad njene glave. Sve do sada nije dozvoljavala da na površinu ispliva crv brige zbog mogućnosti da je ta žena nastradala u nekoj glupoj nesreći. To bi objasnilo Zemailinu primedbu. Biranje nove Amirlin moglo bi potrajati mesecima, bez obzira na to što su suočene s pobunjenicama i svime ostalim, ali njeni dani u ulozi Čuvarke bili bi odbrojani. Ali više od tog olakšanja iznenadilo ju je prisustvo preko polovine Predstavnica u Dvorani koje su ispred pisaćeg stola stajale sa sve svojim šalovima s resama. Elaida dobro zna da ne sme primiti takvo izaslanstvo a da ona nije prisutna. Ogroman pozlaćeni sat prislonjen uza zid, prostački kitnjast, dvaput je odzvonio, a emajlirane figurice Aes Sedai iskočiše iz sićušnih vratanaca na njegovom prednjem delu taman kada je zaustila da kaže Predstavnicama kako se mora nasamo posavetovati sa Amirlin. Otići će one uz tek nešto malo protivljenja ili odugovlačenja. Čuvarka nema vlast da im naredi da izađu, ali one su svesne da je njena vlast veća od one koju joj njena ešarpa pruža, bez obzira na to što nisu ni na tragu toga kako joj to polazi za rukom.

„Alvijarin“, kaza Elaida pre nego što je Alvijarin stigla išta da kaže; zvučala je iznenađeno. Kameni izraz Elaidinog lica rastopi se u nešto bezmalo nalik zadovoljstvu. Usne joj se skoro pa izviše u osmeh. Elaida već duže vreme nema razloga da se smeši. „Stani tamo i ćuti dok ne budem imala vremena da se pozabavim tobom“, reče i zapovednički mahnu rukom prema uglu prostorije. Predstavnice se premestiše s noge na nogu i namestiše šalove. Suejna, jedna gojazna žena, pogleda Alvijarin ispod oka, a Šiven, visoka kao muškarac i sva štrkljasta, bezizrazno je pogleda, ali ostale su izbegavale njen pogled.

Zabezeknuta, ukopala se u mestu, na svilenom tepihu jarkih šara, i zgranuto blenula. Nemoguće da je ovo pobuna - ta žena bi morala da poludi pa da to učini! Ali šta se, za ime Velikog gospodara, desilo pa da dobije hrabrost? Šta?

Elaida lupi o sto glasno i tako snažno da jedna od kutijica na njemu odskoči i zazveča. „Kćeri, kada ti kažem da staneš u ćošak“, kaza tiho i zlokobno, „očekujem da me poslušaš." Oči joj zablistaše. „Ili da pozovem nadzornicu polaznica kako bi ove sestre mogle da posvedoče tvojoj privatnoj pokori?"

Alvijarin pocrvene u licu kao bulka, delimično od poniženja a delimično od besa. Da se čuje kako se njoj govori tako nešto - i to u lice! Ali prože je i strah, a žuč joj se pope u grlo. Samo da kaže nekoliko reči i Elaida će biti optužena zbog toga što je poslala sestre u propast i zatočeništvo, i to ne jednom već dvaput. Već su počele da kruže glasine o događajima u Kairhijenu; neodređene glasine, ali svakim danom sve čvršće. A kada se povrh toga otkrije da je Elaida poslala pedeset sestara da pokušaju da poraze na stotine muškaraca koji mogu da usmeravaju, čak ni postojanje pobunjenih sestara koje sa svojom vojskom zimuju u Murandiji neće joj sačuvati ešarpu oko vrata, niti glavu na ramenima. Ona se ne može usuditi da to radi. Sem... Sem ako ne može da prokaže samu Alvijarin kao pripadnicu Crnog ađaha. Tako bi možda dobila na vremenu. Mada začelo samo malo, nakon što se pročuje za činjenice u vezi s Dumajskim kladencima i Crnom kulom - ali Elaida je možda spremna da se hvata za slamke. Ne, nije moguće - ne može biti moguće. Beg je svakako nemoguć. Kao prvo, ako je Elaida spremna da je optuži, beg bi te optužbe samo potvrdio. Kao drugo, Mesana će je pronaći i ubiti ako pobegne. Sve joj je to sinulo kroz glavu dok se kao da su joj noge od olova vukla da stane u ćošak kao pokajna polaznica. Šta god da se desilo, mora da postoji neki način da se od toga oporavi. Uvek postoji nekakav način za oporavak. Možda ga i pronađe ako sluša. Da Mračni gospodar uslišava molitve - molila bi se.

Elaida ju je na trenutak gledala, a onda zadovoljno klimnula glavom. Ali oči su joj i dalje blistale od nekog osećanja. Odigavši poklopac s jedne od tri lakirane kutije na stolu, uze kornjačicu izrezbarenu od belokosti, potamnele od zuba vremena, pa je protrlja između prstiju. Igranje rezbarijama u toj kutiji prešlo joj je u naviku kada hoće da smiri živce. „Sad“, reče. „Objašnjavale ste mi zašto bi trebalo da stupim u pregovore."

„Majko, nismo ti tražile dozvolu“, oštro odvrati Suejna, isturivši bradu. Ta ima previše brade, četvrtaste kao nekakav kamen, i bahatosti da je istura na svakog. „Ovakva odluka je na Dvorani. U Žutom ađahu vlada snažno opredeljenje za nju." Što znači da je ona snažno opredeljena. Ona je glava Žutog ađaha, Prvi tkač, a Alvijarin to zna zato što Crni ađah zna sve tajne svih ađaha, ili skoro sve, a po Sujeninom viđenju, njeni stavovi jesu stavovi njenog ađaha.