Raskršće sumraka полностью

Još se više naježila kada je videla da nema bibliotekarki na glavnom ulazu. Bibliotekarke uvek stoje na svim ulazima, kako bi bile sigurne da ni parčence hartije neće izaći iz biblioteke bez njihovog znanja. Alvijarin usmeri i otvori jedno krilo visokih izrezbarenih dveri pre nego što stiže do njega i ostavi ga tako razjapljenog na bronzanim šarkama dok je žurila niz široko mermerno stepenište. Prostrana kamena staza između drvoreda hrastova prema visokom belom tornju koji je zapravo Kula, beše očišćena od snega, ali sve i da nije bilo tako, ona bi upotrebila Moć da rastopi sneg pred sobom, pa neka misli ko šta hoće. Mesana joj je kristalno jasno stavila do znanja cenu koju će platiti ako se bude kockala s mogućnošću da iko nauči tkanje za Putovanje, pa čak i da otkrije da ga ona zna, jer bi ona Doputovala na lice mesta. Pošto joj je Kula bila pred očima, nadnoseći se nad drveće i blistajući na bledom jutarnjem svetlu, mogla bi se tamo naći za tren oka. Mesto toga, borila se s porivom da potrči.

Nije bilo iznenađujuće što su široki i visoki hodnici Kule bili prazni. Nešto malo užurbanih slugu s belim plamenom Tar Valona na prsima klanjalo se ili padalo u naklone kako je prolazila, ali oni nisu ništa korisniji niti bitniji od promaje zbog koje su pozlaćene podne svetiljke treperile a jarke se tapiserije po snežnobelim zidovima mreškale. Naravno, u današnje vreme sestre se drže odaja svojih ađaha što je više moguće, a ako sama ne susretne članicu Srca Crnog ađaha, bilo bi joj beskorisno sve i da naleti na Aes Sedai za koju zna da pripada Crnima. Ona zna za njih, ali one ne znaju za nju. Sem toga, nema namere da se otkrije nikome kome ne mora. Možda će joj jednoga dana neke od onih čudesnih naprava iz Doba legendi koje Mesana pominje omogućiti da postavlja pitanja kojoj god sestri hoće - ako ih ta žena ikada zaista napravi - ali za sada i dalje mora da se služi šifrovanim naređenjima ostavljenim na jastucima ili na tajnim mestima. Ono što se nekada činilo da su skoro trenutni odgovori, sada je delovalo kao neverovatno odugovlačenje. Jedan zdepasti ćelavi sluga glasno se zagrcnuo klanjajući se, a ona prestade da se mršti. Ponosila se svojom ledenom suzdržanošću i time što je na površini uvek hladna i smirena. U svakom slučaju, ništa neće postići ako ide kroz Kulu mršteći se.

U Kuli je samo jedna za koju sigurno zna gde će je naći, neko od koga može da zatraži odgovore bez bojazni šta će ta žena pomisliti. Naravno, čak je i tu potrebno malo opreza - nemarno propitivanje otkriva daleko više nego što odgovori vrede - ali Elaida će njoj reći bilo šta. Ona uzdahnu i poče da se penje.

Mesana joj je ispričala za još jedno čudo iz Doba legendi koje bi žarko želela da vidi, nešto što se zvalo „lift“. Naravno, mašine koje lete zvuče daleko veličanstvenije, ali mnogo je lakše zamisliti mehaničku napravu koja te nosi od sprata do sprata. Doduše, nije u potpunosti bila sigurna da su zgrade nekoliko puta više od Bele kule zaista mogle postojati - na čitavom svetu čak ni Kamen Tira po visini nije ravan Kuli - ali samim tim što zna za te „liftove" penjanje uz kružne hodnike i mnogobrojne stepenice delovalo joj je kao kuluk.

Zastala je kod Amirlinine radne sobe, samo tri sprata više, ali obe sobe bile su prazne, baš kao što je očekivala, a pisaći stolovi uglačani tako da su se sijali. Te dve sobe delovale su ogoljeno - nije bilo tapiserija na zidovima, nije bilo ukrasa, nije bilo ničega sem stolova, stolica i ugašenih podnih svetiljki. Elaida sada retko silazi iz svojih odaja blizu vrha Kule. To se svojevremeno činilo prihvatljivim, budući da je tako ta žena bila još izdvojenija od ostatka Kule. Malo se sestara voljno toliko pelo. Ali danas, kada se Alvijarin popela skoro osamdeset hvatova, počela je ozbiljno da se nosi mišlju da natera Elaidu da se vrati na niže spratove.

Naravno, Elaidina čekaonica bila je prazna, mada je na pisaćem stolu bila hrpa hartija koja je govorila da je neko tu bio. Ali može sačekati da vidi šta je u tim spisima i odlučiti je li Elaidu potrebno kazniti zbog njih. Alvijarin baci plašt na pisaći sto i otvori vrata, na kojima je tek izrezbaren plamen Tar Valona čekao majstora da ga pozlati; odatle se išlo dalje u odaje.