Kako su se bližili gradu, Perin nikako nije mogao da se otrese nelagode koju oseća. Konjska kopita šuplje su ječala i odzvanjala po južnom mostu, širokoj građevini koja se uzdizala nad brzom rekom dovoljno visoko da barke privezane na pristaništu mogu s lakoćom da prođu ispod nje nošene veslima. Nijedno od ta dva plovila širokih pramaca nije imalo mogućnost da digne jarbole. Jedna od barki beše potonula duboko u vodu, zatežući konopce vezane za kotvu, a i druga je nekako izgledala napušteno. Od kiselog smrada u vazduhu zasvrbeo ga je nos, pa ga je protrljao. Izgleda da to niko drugi nije primetio.
Galen zauzda konja blizu podnožja mosta. Zamandaljene kapije, okovane stopu širokim gvozdenim štanglama svejedno bi ga naterale da stane. „Čuli smo za nevolje koje muče ovu zemlju“, viknu ljudima na grudobranima, uspevajući da zvuči dostojanstveno i dok se dere koliko ga grlo nosi, „ali samo smo u prolazu i došli smo da trgujemo, a ne da pravimo nevolje; da kupimo žito i druge potrepštine, a ne da se borimo. Čast mi je da obznanim da je Berelajn sur Pendrag, Prva od Majena, blagoslovena Svetlom, Branitelj talasa, Visoko sedište kuće Peron, došla da se obrati gospodaru ili gospi ove zemlje. Imam čast da obznanim da je Perin t’Bašer Ajbara..." Perinu je ubacio titulu lorda od Dve Reke i nekoliko drugih na koje Perin takođe nije imao pravo, niti je za njih ikada čuo, a onda prešao na Aes Sedai, svaku od njih predstavljajući u potpunosti i dodajući kojem ađahu pripada. Sve u svemu, bio je to veoma upečatljiv govor. Kada je zaćutao, zavladala je... tišina.
Na grudobranima iznad njih ljudi prljavih lica sumorno su se zgledali i počeli da se došaptavaju, premeštajući samostrele i halebarde iz ruke u ruku. Svega je nekoliko njih nosilo kalpake ili nekakav oklop. Većina ih je bila u kaputima od grube čoje, ali Perinu se učinilo da najednom čoveku ispod sloja prljavštine vidi svilenu odeću. Teško je bilo oceniti, zbog tolike prljavštine. Čak ni njegove uši nisu mogle da razaberu o čemu pričaju.
„Otkud znamo da ste živi?“, neko naposletku promuklo doviknu.
Berelajn iznenađeno trepnu, ali niko se ne zasmeja. Jeste da je to bulažnjenje, ali Perin se i dalje sav ježio. Tu nešto nije kako treba. Aes Sedai kao da ne osećaju da nešto nije u redu, mada one iza tih svojih bezizraznih maski hladnog spokoja mogu da sakriju šta god hoće. Đinđuve upletene u Anurine tanke pletenice tiho zakliktaše udarajući jedne o druge kada ona odmahnu glavom. Masuri ledeno pogleda ljude na grudobranima.
„Ako budem morala da dokazujem da sam živa, ima da zažalite“, obznani Seonid sa odsečnim kairhijenskim naglaskom, ljutita više nego što bi se po njenom licu reklo. „A ako i dalje budeš držao taj samostrel uprt u mene, zažalićeš još više.“ Nekoliko ljudi žurno digoše samostrele prema nebu - ali ne svi.
Niz zidine se opet pronese šaputanje, ali mora da je neko prepoznao Aes Sedai. Naposletku, kapije se uz škripu ogromnih zarđalih šarki otvoriše. Iz grada pokulja ogavan vonj, nalik na smrad koji je Perin sve vreme osećao, samo snažniji. Ustajala prljavština i ustajali znoj, hrpe smeća koje je počelo da se raspada i noćne posude predugo nepražnjene. Perinu uši pokušaše da se priljube uz glavu. Galen krenu da vrati svoj crveni kalpak na glavu pre nego što potera konja kroz kapije. Perin mamuznu Stamenog za njim, pa olabavi na pojasu petlju kroz koju mu je bila provučena sekira.
Odmah iza kapije jedan prljavi čovek u pocepanom kaputu prstom munu Perina u nogu, a onda odskoči kada Stamen škljocnu zubima na njega. Taj čovek je nekada bio debeo, ali kaput mu je sada preveliki a čak i koža mlitava. „Samo sam hteo da se uverim“, promrmlja rasejano se češući po boku. „Moj lorde“, dodade, samo malčice prekasno. Pogled mu se tek tada usredsredi na Perinovo lice i prsti kojima se češao ukočiše se. Zlatnožute oči ipak nisu prizor kakav se viđa svakoga dana.
„Viđaš li mnogo mrtvaka kako hodaju?" zajedljivo upita Perin, pokušavajući da se našali dok je tapšao konja po vratu. Borbeni atovi vole da ih nagrade kada brane svog jahača.
Čovek se tržnu kao da se konj opet iskezio na njega; usne mu se zgrčiše u osmeh i on krenu da se udaljava nekako postrance - sve dok ne nalete na Berelajninu kobilu. Galen je bio odmah iza nje, i dalje delujući spremno da svakog trena vrati kalpak na glavu i pokušavajući da onim jednim okom gleda u šest pravaca istovremeno.
„Gde mogu da nađem vašeg gospodara ili gospu?" htede ona nestrpljivo da čuje. Jeste da je Majen mala zemlja, ali Berelajn nije navikla da je zanemaruju. „Izgleda da su svi ostali zanemeli, ali čujem da se ti služiš svojim jezikom. Pa, čoveče? Govori."
Ovaj je samo pogleda, oblizujući usne. „Lord Kaulin... Lord Kaulin je... otišao. Milostiva." Pogled mu opet polete ka Perinu, pa ga smesta spusti. „Trgovci žitom... Njih tražite. Oni su stalno u
