Raskršće sumraka полностью

„Valjda bismo mogli još više spustiti cenu za tako veliku količinu“, reče jedan proćelavi čovek obraćajući se Berelajn, češući se po prosedoj bradi. Bila je kratka i toliko masna da se sva ulepila. Perina je uhvatio svrabež samo od toga što ga je gledao.

„Bila je teška zima“, promrmlja ona žena punačka u licu. Samo se dvoje drugih trgovaca namršti na nju.

Perin spusti pehar na obližnji sto, pa priđe stolu na sredini prostorije. Anura ga ošinu pogledom u znak upozorenja, ali nekoliko trgovaca ga pogleda radoznalo - i oprezno. Galen ga ponovo predstavi, ali ovi ljudi baš i nisu tačno znali gde se nalazi Majen, niti koliko je moćan, a njima Dve Reke znače samo dobar duvan. Duvan iz Dve Reke svuda je poznat. Ali da nije bilo Aes Sedai, možda bi se razbežali zbog njegovih očiju. Svi zaćutaše kada Perin zahvati šaku prosa, a sićušne kuglice, glatke i jarkožute, ocrtaše se naspram njegove kože. To zrnevlje je prva čista stvar koju je u tom gradu video. Prosuvši žitarice iz dlana na sto, uze poklopac jedne posude. Drvo nije bilo istrošeno. Poklopac je čvrsto nalegao na posudu. Pogled gazdarice Arnon pobeže od njegovog dok je oblizivala usne.

„Hoću da vidim zrno u skladištima“, reče on, a pola ljudi za stolom se lecnu.

Gazdarica Arnon se razmetljivo ispravi „Mi ne prodajemo ono što nemamo. Ako hoćete da nekoliko sati provedete na hladnoći, možete da gledate kako naši radnici utovaruju vreću po vreću na vaša kola."

„Baš sam htela da predložim da obidemo skladišta“, ubaci se Berelajn. Ustade, pa izvadi crvene rukavice i poče da ih navlači. „Nikada ne kupujem žito a da pre toga ne obiđem skladišta."

Gazdarica Arnon klonu. Proćelavi čovek spusti glavu na sto. Ali niko ništa ne reče.

Trgovci klonuli duhom nisu ni plaštove ogrnuli pre nego što su izašli na ulicu. Lahor se pretvorio u surovi vetar, hladan kako samo kasni zimski vetar može biti, kada ljudi već počinju da razmišljaju o proleću; ali oni kao da ga nisu ni primećivali. Njihova pogurena ramena nisu imala nikakve veze s hladnoćom.

„Lorde Perine, možemo li sada da idemo?" smesta upita Flan kada se Perin i ostali pojaviše. „Od ovog mesta me spopada želja da se okupam." Anura se u prolazu tako namršti na njega da se on lecnu kao da je jedan od trgovaca. Flan pokuša da joj se umili osmehom, ali je to bilo slabašno i okasnelo, tako da je ispalo da se smeši njenim leđima.

„Cim budem mogao to da sredim“, odgovori Perin. Trgovci su već žurili niz ulicu, glava pognutih i ne gledajući nikoga. Berelajn i Anura uspele su nekako da ih slede a da pri tom ne izgleda kao da žure, klizeći ulicom kao dva labuda, jednako staložene i pribrane, dve gospe iz visokog društva koje su pošle da se prošetaju ne obraćajući pažnju na prljavštinu na ulici, smrad u vazduhu, niti na prljave ljude koji bi se trzali čim ih vide, a ponekad bezmalo bežali glavom bez obzira. Galen naposletku vrati kalpak na glavu i otvoreno obema rukama uhvati balčak mača, spreman da ga za tren oka isuče. Kirejin je svoj kalpak nosio na boku, a u drugoj ruci pehar s vinom. Prezrivo odmeravajući prolaznike prljavih lica, njuškao je vino kao da je mirišljava pomada pa mu pomaže da izdrži gradski smrad.

Skladišta su bila smeštena u jednoj kaldrmisanoj ulici jedva nešto široj od tovarnih kola, između dva gradska bedema. Tako blizu reke smrad je bio podnošljiviji, ali vetrovita ulica je bila potpuno prazna. Nije bilo čak ni pasa lutalica. Psi nestaju iz grada kada zavlada glad, ali zašto bi grad koji ima žitarica na prodaju gladovao? Perin nasumice odabra jedno dvospratno skladište, ni po čemu različito od ostalih - kamena zgrada bez prozora, s dvokrilnim drvenim vratnicama zatvorenim ogromnim drvenim zasunom koji bi mogao da posluži kao greda za tavanicu Zlatne barke.

Trgovci se iznenada setiše da su zaboravili da povedu ljude da dižu zasune. Ponudili su da se vrate po njih. Gospa Berelajn i Anura Sedai mogu da se odmore ispred vatre u Zlatnoj barci dok radnici ne dođu. Sigurni su da će gazdarica Vadere zapaliti vatru. Ali kada Perin uhvati debelu gredu i diže je iz drvenih nosača, zaćutaše. Bila je teška, ali on koji put koraknu unazad noseći je, kako bi dobio na prostoru, pa se onda okrenu i baci je niz ulicu uz tresak. Trgovci ga zgranuto pogledaše. To mora da je bilo prvi put da vide čoveka u svilenom kaputu kako čini bilo šta što bi se moglo nazvati radom. Kirejin prevrnu očima, pa opet njušnu vino.

„Svetiljke“, slabašno reče gazdarica Arnon. „Biće nam potrebne svetiljke, ili baklje. Ako...“

Kugla svedosti zalebde iznad Anurine šake, blistajući dovoljno jarko u tom tmurnom jutru da baci slabašne senke svih prisutnih po kaldrmi i kamenim zidovima. Neki trgovci zakloniše oči rukama. Trenutak kasnije, gazda Krosin uhvati gvozdenu alku i otvori jedno krilo.