„Mislim da bi trebalo da nađemo neko drugo mesto za kupovinu“, primeti Perin. Onaj čovek se ne boji samo žutih očiju. Oseća se kao da je čitavo to mesto nekako... izvitopereno.
„Već smo ovde, a nema nijednog drugog mesta gde bismo mogli da kupujemo“, odgovori mu Berelajn praktično. Od sveg tog smrada nije mogao da joj oseti miris, tako da će morati da se rukovodi onim što vidi i što čuje, a lice joj je spokojno kao da je Aes Sedai. „Perine, bila sam u gradovima koji su smrdeli gore nego ovaj. Sigurna sam da jesam. A sve i da je ovaj lord Kaulin zaista otišao, neće mi biti prvi put da se nosim s trgovcima. Ne veruješ valjda da su oni zaista videli mrtve kako hodaju, zar ne?" Šta čovek da kaže na to a da ne ispadne čist vunoglavac?
U svakom slučaju, ostali su se već gurali kroz kapije, mada više ne u strogom poretku. Vinter i Alhara pratili su Seonid kao raspareni stražarski psi, jedan svetao a jedan taman - a obojica spremni da za tren oka nekoga zakolju. Oni su vala osetili kako je u So Haboru. Kirklin je jahao pored Masuri i izgledalo je kao da nije voljan ni da sačeka tren oka; ruka mu je počivala na balčaku. Kirejin se držao za nos, a po tome kako je streljao pogledom reklo bi se da će mu neko platiti što mora da oseća taj vonj. Medora i Latijan takođe su izgledali kao da ih je spopala mučnina, ali Balver je samo gledao oko sebe kriveći glavu, pa onda njih dvoje povukao u jednu uzanu bočnu uličicu koja je vodila ka severu. Kao što Berelajn reče, već su tu.
Jarki barjaci potpuno su delovali kao da im tu nije mesto dok je Perin jahao kroz skučene i vijugave gradske ulice. Neke su zapravo bile poprilično široke za grad veličine So Habora, ali svejedno se u njima osećao skučeno, kao da su kamene zgrade nekako više od svojih dva ili tri sprata i samo što mu se ne sruše na glavu. Zahvaljujući bujnoj mašti, te ulice su izgledale i mračno. Mora da je to bilo zbog mašte. Nebo nije toliko tmurno. Bilo je ljudi na prljavoj kaldrmi, ali ne dovoljno ako se u obzir uzmu sva napuštena imanja u tom kraju, a svi su pognutih glava žurili svojim poslovima. Niko nije gledao nikoga drugog. Premda im je reka gotovo na pragu, izgleda da su zaboravili da se kupaju i peru. Nije video nijedno lice a da nije bilo pokriveno slojem prljavštine niti odevni predmet koji nije izgledao kao da je neprekidno nošen nedelju dana, a i to po blatu. Što su više zalazili u grad, to je smrad bivao gori. Valjda se čovek vremenom navikne na to. Ali najgora je bila tišina. Sela su ponekad tiha, mada ne kao šume, ali u gradu se uvek čuje izvestan slabašni žamor, zvuk trgovaca kako se cenkaju i ljudi koji žive svoj život. So Habor nije čak ni šaputao. Jedva da diše.
Teško je bilo dobiti od nekog bolja uputstva, budući da je većina ljudi bežala ako bi im se neko obratio, ali na kraju su sjahali ispred jedne gostionice dobrostojećeg izgleda, trospratnice od uredno isklesanog sivog kamena pokrivene krovom od šindre, s tablom iznad ulaza na kojoj je pisalo
Na prvi pogled, trpezarija je oslikavala bogatstvo gostionice, sa uglačanim okruglim stolovima i pravim stolicama umesto klupa, razmeštenim ispod visoke tavanice sa otkrivenim debelim gredama. Zidovi su bili oslikani poljima ječma, ovsa i prosa kako zru pod jarkim suncem, a na širokom kaminu od belog kamena stajao je šareni sat. Ali kamin je bio hladan, mada je unutra bilo studeno skoro kao napolju. Sat je stao, posiveo od prašine. Prašina je pokrila sve živo. Jedini ljudi u prostoriji behu šestorica muškaraca i pet žena, zgrčeni nad pićima za jednim ovalnim stolom, većim od ostalih, koji se nalazio nasred sobe.
Kada Perin i ostali uđoše, jedan od muškaraca opsova i skoči na noge, lica prebledelog pod prljavštinom. Jedna punačka žena mlitave masne kose žurno prinese kositreni pehar ustima i pokuša da se napije vina tako brzo da joj se ovo preli preko brade. Možda je to bilo zbog njegovih očiju. Možda.
„Šta se desilo u ovom gradu?“, odlučno upita Anura, zabacujući plašt kao da u ognjištu bukti plamen. Spokojnim pogledom pređe preko svih za stolom, a svi do jednog se ukočiše. Perin odjednom shvati da ni Masuri ni Seonid nisu pošli za njim. Čisto sumnja da njih dve čekaju na ulici s konjima. Nije mogao ni da pretpostavi
