Met klimnu i duboko udahnu, pipajući po džepu gde mu je vrećica. Vazduh je bio čist, ispran kišom, a i konji su bili vezani daleko odatle. Tuon mora da oseća olakšanje što je podalje od smrada balege i životinjskih kaveza. Izvođačka kola s njegove leve strane bila su jednako mračna kao platnom zastrta tovarna kola zdesna. Nema svrhe da još čeka. On gurnu Egeanin ka stepeništu purpurnih kola pred njim.
Unutra je bilo više ljudi nego što je očekivao. Sitejl je sedela na jednom krevetu, ponovo s vezom u rukama, a Selukija je stajala na suprotnom kraju kola mršteći se ispod marame povezane oko glave, ali Noel je sedeo na drugom krevetu, očigledno zamišljen, dok je Tuon prekrštenih nogu sedela na podu i igrala se Zmija i Lisica sa Olverom.
Kada Met uđe, dečak se osvrnu i isceri tako široko da mu se lice bezmalo rascepi. „Mete, Noel nam je pričao o Kodansinu“, uzviknu. „To je drugo ime za Šaru. Jesi li znao da Ajad tetoviraju lica? U Šari tako zovu žene koje usmeravaju.“
„Ne, nisam“, odgovori Met mrko gledajući Noela. Dovoljno je loše to što Vanin i Crvenruke uče dečaka lošim navikama, a ono što je pokupio od Džuilina i Toma ne treba ni spominjati, tako da mu svakako nije potrebno da mu još i Noel puni glavu izmišljenim glupostima.
Noel se odjednom lupi po butini i ispravi i dalje sedeči. „Setio sam se“, kaza, pa onda ta budala poče da kazuje stihove:
Starac slomljenog nosa osvrnu se oko sebe kao da tog trena shvati da u kolima ima još nekog. „Pokušavao sam da se setim toga. To je iz
„Baš zanimljivo, Noele“, promrmlja Met. One boje mu se uskomešaše u glavi, baš kao tog jutra kada su Aes Sedai bile onako pune bojazni. Ovoga puta iščilele su a da nisu obrazovale sliku, ali ispunila ga je neka hladnoća, kao da je noč prespavao ispod nekoga žbuna nag kao od majke rođen. Ni najmanje mu nije trebalo da ga neko dovede u vezu s
Tuon ga pogleda kroz trepavice, kao nekakva crna porcelanska lutka u prevelikoj haljini. Svetlosti, što su joj trepavice duge. Nije obraćala pažnju na Egeanin kao da ova i ne postoji, a Egeanin se zapravo iz petnih žila trudila da izgleda kao uzidani plakar. Toliko o njegovoj nadi da će ona poslužiti da na sebe skrene pažnju.
„Igračka nije mislio da bude nepristojan“, promrmlja Tuon onako otegnuto kao kada hladan med klizi iz zdele. „Samo ga niko nije naučio lepom ponašanju. Ali kasno je, gazda Čarine; vreme je da Olver ode na spavanje.
Možda bi hteo da ga otpratiš do njegovog šatora? Olvere, opet ćemo igrati neki drugi put. Bi li hteo da te naučim kako se igra kamenje?"
Olver bi to izuzetno voleo. Sav se uzvrpoljio govoreći joj to. Taj dečak voli sve što mu da je nekakvu priliku da se nasmeši nekoj ženi, a tek priliku da priča nešto zbog čega bi trebalo da popije takve šamare da bi mu uši natekle toliko da postanu još veće nego što su sada. Ako Met ikada otkrije ko ga od njegovih „čika“ uči svemu tome... Ali dečak je pokupio figure i pažljivo smotao iscrtanu tkaninu a da ga niko nije dvaput poterao. Čak se i veoma pristojno poklonio, pa se zahvalio visokoj gospi pre nego što je pustio Noela da ga izvede iz kola. Met klimnu glavom u znak odobravanja. On je naučio malog kako da se klanja, ali dečak je obično tome dodavao širok zavodnički osmeh kada bi se klanjao nekoj lepoj ženi. Ako ikada otkrije ko...
„Igračko, imaš li razlog zbog kojeg si me prekinuo?“, hladno ga upita Tuon.,
Poklonio joj se i osmehnuo se najbolje što je umeo. On ume da bude učtiv iako ona nije. „Samo sam hteo da vidim jesi li dobro. Ova kola umeju da budu neudobna u putu. A znam i da nisi zadovoljna odećom koju sam ti našao. Mislio sam da će te ovo malčice razvedriti." Vadeći kožnu vrećicu iz džepa, svečano joj je pruži. Žene uvek vole taj dodatak svečanosti.
Selukija se nape, a plave oči ga oštro pogledaše, ali kada Tuon odmahnu vitkim prstima, prsata služavka se smiri. Malčice. Met uglavnom voli prgave žene, ali ako mu bude upropastila ovo, ima da je izdeveta po zadnjici. S velikim je naporom sačuvao osmeh na licu, a čak mu je pošlo za rukom da se još malo više nasmeši.
