Uprkos svim razlikama, Džolin, Teslina i Edesina držale su se zajedno kao jato gusaka. Ako čovek vidi jednu od njih, videće sve tri. To je vrlo verovatno zbog toga što, kada pođu u šetnju, sve uredno zakrivene kapuljačama i plaštovima, nekoliko trenutaka kasnije Betamin, Rena i Seta pojave se za njima prateći ih. O, sasvim nehajno - ali sve vreme držeći „devojke“ pomno na oku. Kao guščarice. I slepac bi mogao da vidi napetost koja vlada između te dve skupine žena. I slepac bi mogao da vidi da nijedna od njih nije sluškinja. Sul’dam su bile na uglednim položajima, koji sa sobom nose vlast i uticaj, pa se drže bahato skoro kao Aes Sedai. A on mora da se drži prvobitne priče.
Betamin i druge dve izbegavale su druge Seanšane koliko i Aes Sedai, ali takođe su pratile Aes Sedai kad god bi ove odlazile u selo ili varoš, a Betamin je uvek podnosila izveštaj o sitnicama koje su pokupile prisluškivanjem, dok se Rena ulizički smešila a Seta cvrkutala da je „devojkama“ promaklo ovo ili ono, ili da tvrde kako nešto nisu čule; čovek nikada ne može biti načisto sa ženama koje imaju drskosti da sebe nazivaju Aes Sedai; možda bi trebalo da razmisli da im se stave povoci, samo dok ne stignu na bezbedno.
Njihove priče zapravo se nisu toliko razlikovale od onoga što su mu sestre prenosile. Varošani pričaju o onome što čuju od Seanšana u prolazu. Mnogi naseljenici su bojažljivi, jer su im glave pune priča o divljim Aijelima koji pljačkaju i pale po Altari, mada mesno stanovništvo priča da se sve to dešava negde na severu. Ali izgleda da neko na višem položaju deli mišljenje naseljenika, budući da su mnogi među njima skrenuti na istok, prema Ilijanu.
Sklopljeno je savezništvo s nekim moćnikom, od kog se očekuje da visokoj gospi Surot omogući pristup mnogim zemljama. Žene su odbile da prihvate kako ne moraju da prate glasine. A nikako ni da predaju adame. Zapravo, ti srebrni povoci i tri sul'dam jedini su način koji on ima na raspolaganju da utiče na Aes Sedai. Zahvalnost. Od Aes Sedai! Ha! Mada nije zapravo razmišljao o tome da vrati te povoce na sestre. Bar ne često. Baš je nagrabusio.
Zaista mu nije bilo potrebno da sluša ono što su sul'dam i Aes Sedai otkrivale. Ima bolje izvore, ljude u koje ima poverenja. Pa, ima poverenja u Toma, kada se sedokosi zabavljač odvoji od igranja Zmija i Lisica sa Olverom ili od sanjarenja nad izgužvanim pismom koje drži ušuškano u unutrašnjem džepu kaputa. Tom može da uđe u trpezariju neke krčme, ispriča priču, možda malo žonglira - i da izađe znajući šta je u glavama svih koji su tamo bili. Met ima poverenja i u Džuilina - on je dobar skoro kao Tom, i to bez žongliranja ili pripovedanja - ali Džuilin uvek hoće sa sobom da vodi Teru, koja ga krotko i čedno drži za ruku dok se šetaju gradom. Navodno da bi se ponovo navikla na slobodu. Smešila se Džuilinu; one njene krupne tamne oči blistale su, a puna ustašca tražila da se ljube. Možda ona jeste bila panarh Tarabona, kako Džuilin i Tom tvrde, ali Met je počinjao da sumnja u to. Načuo je neke izvođače kako se šale da tarabonska služavka toliko iznuruje tairenskog hvatača lopova da on jedva hoda. Ali bila ona panarh ili služavka, Tera i dalje kreće da klekne svaki put kada čuje onaj otegnuti naglasak. Met je pretpostavljao da bi svaki Seanšanin koji joj postavi pitanje dobio na tacni sve što ona zna, počevši od Džuilina Sandara pa sve do kola u kojima se Aes Sedai nalaze, pri čemu bi ona sve te odgovore saopštila klečeći. Što se njega tiče, Tera je veća opasnost od Aes Sedai i sul’dam zajedno. Ali Džuilin se kostreši i na najmanji nagoveštaj da je njegova žena možda nepouzdana i vrteo svoju palicu od bambusa kao da razmišlja da li da tresne Meta po glavi. Rešenja nije bilo, ali Met je smislio kako da bude na vreme upozoren ako dođe do najgoreg.
„Naravno da mogu da ih pratim“, rekao mu je Noel, krezubo se cereći kao da je to dečja igra. Prislonivši jedan kvrgavi prst uz krivi nos, drugu šaku je tutnuo pod kaput, gde su mu noževi. „Jesi li siguran da ne bi bilo bolje da se jednostavno postaramo da ona ne može ni s kime da priča? Samo predlog, dečko. Ako kažeš ne, onda ne.“ Met veoma odlučno odbi. Ubio je jednu ženu u životu, a drugu ostavio da je iskasape. Neće nositi i treću na duši.
„Izgleda da je Surot možda sklopila savezništvo s nekim kraljem“, podnosio je Džuilin izveštaj smešeći se nad peharom kuvanog vina. Ako ništa drugo, zbog Tere se više smešio. Pribila se uz Džuilinovu stoličicu u njihovom skučenom šatoru, držeći mu glavu u krilu dok ju je on slobodnom rukom mazio po kosi. „Bar se dosta priča o nekom moćnom novom savezniku. Svi ti naseljenici premrli su od straha zbog Aijela."
