Raskršće sumraka полностью

„Gomila kreštavih svraka“, požalio se on Egeanin. Popodnevno sunce bilo je na zalasku, crveno-zlatna kugla napola skrivena oblacima bacala je senke po menažeriji. Za promenu, nije bilo kiše, pa su njih dvoje pogureni sedeli ispod zelenih kola koja su delili, premda je bilo hladno, i igrali kamenove naočigled svih koji su prolazili. Popriličan broj ljudi je prolazio, muškarci žureći da obave neki odocneli posao, deca grabeći poslednju priliku da kotrljaju obruče kroz bare i da se loptaju pre no što padne mrak. Žene su zadizale suknje i u prolazu bacale poglede ka njihovim kolima. Met je znao kakvi su im izrazi na licima čak i kada su nosile kapuljače. Razdraženo je zazveckao crnim kamičcima koje je držao u levoj šaci. „Dobiće svoje zlato kada stignemo u Lugard. To je sve do čega bi trebalo da im bude stalo. Ne bi trebalo da guraju noseve u moja posla."

„Ne možeš ih kriviti“, razvučeno odgovori Egeanin zagledana u tablu. „Nas dvoje bi trebalo da smo odbegli ljubavnici, ali ti više vremena provodiš s njom... nego sa mnom." I dalje joj je bilo teško da Tuon ne naziva visokom gospom. „Ponašaš se kao muškarac koji se udvara." Krenu da spusti kamen, a onda stade s rukom nad tablom. „Ne misliš valjda da će ona završiti obred, zar ne? Nisi valjda tolika budala?"

„Kakav obred? O čemu to pričaš?"

„One noći u Ebou Daru nazvao si je svojom suprugom tri puta“, ona mu tiho kaza. „Zaista ne znaš? Žena tri puta kaže da je neki čovek njen suprug, a on tri puta kaže da mu je ona supruga - i venčani su. Obično je to praćeno blagoslovima, ali brak je sklopljen kada se to izgovori pred svedocima. Zaista nisi znao?"

Met se zasmeja, pa slegnu ramenima, osećajući nož koji je sakrio iza vrata. Dobar nož pruža čoveku osećaj utehe. Ali kada se nasmejao, bilo je to promuklo. „Ona ništa nije kazala." U to vreme trpao joj je krvavi veo u usta! „Tako da šta god da sam ja kazao - to ništa ne znači." Ali znao je šta će Egeanin reći. Znao je, kao što zna da je voda mokra. Rečeno mu je s kime će se oženiti.

„Kod Krvi je to malo drugačije. Ponekad se plemkinja s jednog kraja carstva udaje za plemića s drugog. Ugovoreni brak. Carska porodica nikada ne sklapa drugačije brakove. Možda ne žele da čekaju da budu zajedno, pa ona prizna brak tamo gde se nalazi, a on tamo gde se on nalazi. Ako se oboje pred svedocima izjasne u roku od godine i jednog dana, brak je zakonit. Zaista nisi znao?"

Sigurnost je sigurnost, ali kamenje mu svejedno ispade iz šake na tablu i rasu se na sve strane. Krvava devojka je znala. Možda misli da je sve to neka pustolovina ili igra. Možda je njoj to što je oteta jednako zabavno kao uvežbavanje konja ili krvavih damane! Ali on zna da je on zapravo pastrmka koja samo čeka da ona zabaci udicu.

Naredna dva dana nije prilazio purpurnim kolima. Nije bilo nikakve svrhe da beži - krvava udica već mu je u ustima, a sam ju je tu stavio - ali ne mora baš da proguta tu plamenu stvar. Ipak, znao je da je samo pitanje vremena kada će ona zategnuti strunu.

Premda se menažerija kretala lagano, vremenom su došli do skele preko Eldara, koja ide od Alkindara na zapadnoj obali do Koramena na istočnoj, urednih ozidanih gradića punih kamenih zgrada pokrivenih šindrom s po šest kamenih pristaništa u svakom od njih. Sunce se pelo svojom putanjom, a na nebu skoro da nije bilo ni oblačka. Ono malo oblaka bilo je belo kao tek oprana vuna. Tog dana možda i neće padati kiša. To je važno mesto za prelazak preko reke, tako da su trgovački brodovi koji su doplovili uzvodno bili privezani za neka pristaništa, dok su velike skele nalik na barke nošene dugim veslima gmizale preko vode od jednog gradića do drugog. Izgleda da i Seanšani tako misle, pošto su ispred oba gradića bili vojni logori, a sudeći po kamenim zidovima koji su počeli da rastu oko tih logora i kamenim građevinama što su počele da se uzdižu među njima, nemaju namere da u skorije vreme odu.