Korak je mirise hvatao skoro jednako lako kao Perin, a ponekad bi i pre Perina primetio šta su ti mirisi, ali kad god bi sivo-smeđi konj zastao, Perin bi ga poterao napred. Po snegu je bila gomila tragova, kopita konja na kojima su jahale straže u odlasku i dolasku, povremeni tragovi zečeva i lisica, ali jedino što su psomraci ostavljali za sobom bili su otisci u stenju koje je virilo iz snega. Vonj spaljenog sumpora tu je uvek bio najjači, ali uvek je bilo dovoljno ostataka da ga navedu do sledećeg mesta gde se tragovi vide. Otisci ogromnih šapa preklapali su se, tako da se nikako nije dalo oceniti koliko je psomraka bilo, ali bez obzira na to je li široka korak ili šest koraka, svaka stena preko koje su prešli bila je s kraja na kraj prekrivena tragovima. Veći čopor od onih deset koje je video kod Ilijana. Mnogo veći. Da li zato u blizini nema vukova? Bio je siguran da je ubeđenost da će umreti - što je u snu osetio - stvarna, a u tom slučaju
Kako je trag počeo da zavija na zapad, tako je on sve više slutio, što se pretvorilo u ubeđenost kada je trag tako i nastavio. Psomraci su potpuno zaobišli logor; pretrčali su preko jednog mesta severno od bivaka gde se nekoliko ogromnih stabala izvalilo iz korena i naslonilo na svoje susede, a od svakog je bilo glatko odsečeno po veliko parče. Tragovi su išli preko velike stenovite površine, glatke i ravne kao uglačani mermerni pod, sa izuzetkom jednog kao vlat kose tankog useka koji je stenu sekao pravo kao povučena crta. Ništa se ne može odupreti otvaranju aša’manske kapije, a tu su dve bile otvorene. U jednom debelom palom boru rupa je bila četiri koraka široka, ali uredna kao da je načinjena u pilani. Međutim, izgleda da se psomraci nisu zanimali za dokaze o korišćenju ledne moći. Čopor tu nije zastao ništa više nego na drugim mestima, a koliko je on mogao da vidi, nije čak ni usporio. Psomraci mogu da trče brže od konja i daleko duže, a njihov vonj nigde nije bio slabiji nego na drugim mestima. Dva puta je primetio račvanje u njihovom tragu, ali to je čopor samo dolazio sa severa i odlazio ka jugu. Jednom su obišli logor, a onda pošli svojim putem u potrazi za čime god ili kime god da su lovih.
To očigledno nije on. Možda je čopor obišao bivak zato što su ga osetili, osetili nekoga ko je ta’veren, ali čisto je sumnjao da bi psomraci i na trenutak oklevali da upadnu u logor da njega jure. Čopor s kojim se ranije susreo ušao je u grad Ilijan, mada je tek kasnije pokušao da ga ubije. Ali da li psomraci prenose ono što vide, kao što to čine pacovi i gavranovi? Stisnuo je zube na tu pomisao. Svako razuman boji se Senkine pažnje, a to može i da mu oteža oslobađanje Faile. To ga je brinulo više no išta drugo. Ali ako dođe do toga, ima načina da se bori protiv Nakota Senke, da se bori protiv Izgubljenih. Šta god da se nađe između njega i Faile - bili to psomraci, bili to Izgubljeni, bilo to išta drugo - naći će načina da to zaobiđe ili kroz to da prođe, šta god trebalo. Čovek može da bude prestravljen samo u izvesnoj meri, a sav njegov strah usredsređen je na Failu. Jednostavno više nema mesta da se još više uplaši.
Pre nego što je ponovo stigao do polazišta, povetarac mu donese miris ljudi i konja, oštar na ledenom vazduhu, pa zauzda Koraka da uspori i naposletku stade. Skoro stotinu koraka pred sobom ugledao je pedeset ili šezdeset konja. Sunce se napokon promolilo iznad obzorja i pod oštrim uglom kroz krošnje odaslalo koplja svetlosti koja su se odbijala od snega i malčice razbijala polumrak, mada su duboke tmurne senke bile van dohvata vitkih sunčevih prstiju. Neke od tih senki obavijale su i njega. Konjanici nisu bih daleko od mesta gde je prvi put primetio tragove psomraka i video je Aramov bolesnozeleni plašt i crveni prugasti kaput - krparsku odeću koja je potpuno odudarala od mača na njegovim leđima. Većina konjanika je imala crvene kalpake, nalik na zdele, i tamne plaštove preko crvenih oklopnih prsnika, a duge crvene zastavice na kopljima malčice su se viorile na povetarcu dok su se vojnici osvrtah na sve strane. Prva od Majena često je ujutro jahala dok ju je pratio odgovarajući broj Krilatih stražara.
Taman je krenuo da se udaljava kako ne bi morao da se sretne s Berelajn, ali onda je video kako među konjima koračaju tri visoke žene, glava umotanih u duge tamne šalove koji su im potom padali preko gornjeg dela tela, pa je zastao. Mudre jašu kad moraju, mada nevoljno, ali gacanje po snegu u debelim vunenim suknjama milju ili dve nije bilo dovoljno da ih natera u sedlo. Skoro je sigurno da su među njima i Seonid ili Masuri, mada su Aijelke iz njemu nekog nepoznatog razloga izgleda volele Berelajn.
