Sećanje na svetlost полностью

Rand nije bio iznenađen. Već je jednom čuo taj glas i shvatio je da ga je sve vreme očekivao - ili se makar nadao da će ga čuti.

„Hvala ti“, prošapta Rand, pa zakorači u kraljevstvo Mračnoga, ostavljajući za sobom krvave tragove.

Fortuona, carica Seanšanskog carstva, posmatrala je svog supruga dok je izdavao naredbe njihovim oružanim snagama, postrojenim ispred palate u Ebou Daru, sedeći na kitnjastom pokretnom prestolu opremljenom palicama u dnu kako bi tuce vojnika moglo da ga nosi.

Presto je doprinosio njenoj veličanstvenosti, ali takođe je odavao privid nepomičnosti. Neki ubica bi pretpostavio da ona ne može da se kreće brzo dok je u svečanoj svilenoj odeždi, pošto joj haljina pada sve do zemlje, ali taj bi se iznenadio kada bi otkrio da ona jednim pokretom ruke može da se oslobodi gornje odore.

„Promenio se, najveća“, obrati joj se Beslan. „Ali istovremeno i nije. Više ne znam šta da mislim o njemu.“

„On je ono što nam je Točak poslao“, odgovori mu Fortuona. „Jesi li razmislio šta ćeš da uradiš?“

Beslan je gledao pravo pred sebe. On je lakomislen i često ga vode osećanja, ali ništa više nego druge Altarce. To je strastven narod i doprinosiće Carstvu sada kada su ukroćeni kako treba.

„Učiniću kako je predloženo“, odgovori Beslan crveneći.

„Pametno“, reče mu Fortuona.

„Neka bi presto stajao doveka“, kaza Beslan. „I neka tvoj dah potraje jednako dugo, najveća." On se pokloni i povuče se, baš kako bi i trebalo da učini. Fortuona može da krene u rat, ali Beslan mora da upravlja svojom zemljom. Zarko žudi da učestvuje u bitki, ali sada mu je jasno da je potreban tu gde jeste.

Selukija ga je posmatrala kako odlazi, klimajući glavom u znak odobravanja. Ovaj postaje veoma koristan otkad uči da se obuzdava, kazala je znakovima.

Fortuona ništa ne odgovori. Selukijini pokreti nosili su sa sobom i nagoveštaj - koji bi Fortuoni promakao samo da njih dve nisu tako dugo zajedno. Beslan zaista uči. Ali neki drugi...

Met je u blizini psovao na sav glas, pred seanšanskim zapovednicima. Nije čula šta ga je izazvalo. Sta li je ona učinila kada se vezala za njega?

Sledila sam znamenja, pomislila je.

Primetila je kada je krajičkom oka pogledao ka njoj pre nego što je nastavio da mahnita. On će morati da nauči da se obuzdava, ali... biće teško. Daleko teže nego što je bilo naučiti tome Beslana. Makar Selukija nije glasno izrekla svoju osudu. Ta žena je sada Fortuonin Istinozborac, mada Fortuona oseća da je Selukiji taj položaj mrzak. Radije bi da je ostala samo Fortuonin Glas. Možda će znamenja Fortuoni pokazati nekog drugog prikladnog za Istinozborca.

Da li ćemo zaista uraditi ono što on kaže?, znakovima ju je upitala Selukija.

Ovaj svet je u pometnji, odgovorila je Fortuona. Nije to bio jasan odgovor. Trenutno ne želi da daje jasne odgovore. Selukija će ga svejedno rastumačiti.

Kada Seanšani pominju caricu, obično kažu „neka bi živela večno". Za neke je to samo uzrečica ili običan znak odanosti, ali Fortuona je oduvek u tome videla nešto više. Ta rečenica odraz je snage Carstva. Carica mora da bude lukava, snažna i umešna ako hoće da preživi. Samo najsposobniji zaslužuju da sede na Kristalnom tronu. Ako nekome od njenih braće ili sestara, ili pripadniku visoke Krvi kao što je Galgan, pođe za rukom da je ubije, onda će njena smrt služiti Carstvu - jer je očigledno bila preslaba da bi ga vodila.

Neka bi živela večno. Neka bi bila dovoljno snažna da živi večno. Neka bi bila dovoljno snažna da nas povede u pobedu. Ona će dovesti svet u red. To je njen cilj.

Metrim je odsečnim koracima grabio preko vojnog okupljališta, deset koraka ispred Fortuoninog prestola. Nosio je uniformu carskog visokog vojskovođe, premda mu nije dobro stajala. Naramenice su mu se stalno kačile za razne stvari. Odežda visokog vojskovođe trebalo bi da onome koji je nosi daje vlast i uvećava njegovu skladnost kako se tkanina mreška od njegovih pažljivih pokreta. Na Metrimu je izgledala kao da je neko trkačkog konja obmotao svilom, očekujući da on tako galopira. On je obdaren izvesnom skladnošću, ali to nije bila dvorjanska skladnost.

Niži zapovednici lagano su ga pratili. Metrim je zbunjivao Krv. To je dobro, pošto ih izbacuje iz ravnoteže. Međutim, on takođe predstavlja nered, pošto se ponaša nasumično i neprestano napada vlast. Fortuona predstavlja red, a udala se za otelotvorenje haosa. Gde li joj je bila pamet?

„Visosti, šta je s Morskim narodom?“, upita general Julan, zastavši pored Metrima ispred Fortuone.

„Prestani da se baviš krvavim Morskim narodom“, prasnu Met. „Ako još jednom kažeš Morski narod, obesiću te za nožne nokte o jednog od onih tvojih rakena i poslati te za Šaru.“

Julan je delovao zbunjeno. „Visosti, ja... “