Sećanje na svetlost полностью

Knotaj se opusti. „Dobro. Julane, Galgane, hajde da smislimo šta da se radi! I pozovite onu ženu, Tajli. Ona mi izgleda kao jedina krvava vojskovođa ovde koja ume da razmišlja svojom glavom i... “

I dalje je pričao jašući, prosipajući naređenja koja bi zapravo Galgan trebalo da izda. Galgan ju je bezizražajno gledao iz sedla. On ovo očigledno smatra kobnom greškom, ali ona.. znamenja su na njenoj strani.

Oni grozni crni oblaci već predugo prate Lana. Dojadilo mu je da ih svakoga dana gleda kako se sa svih strana pružaju u beskraj, dok se njima pronosi tiha grmljavina kao zavijanje trbuha neke gladne zveri.

„Cini mi se da su danas oblaci niže“, primeti Ander iz sedla svog konja pored Mandarba. „Munje sevaju nadole. Nije uvek tako.“

Lan klimnu. Ander je u pravu - deluje gadno. Međutim, to ništa ne menja. Agelmar je odabrao to mesto za bitku, pored reke koja peni s njihovog zapadnog krila, tako da su zaštićeni s te strane. Obližnja brda su dobar položaj za strelce, a upravo na jednom od njih Lan i Ander čekaju razvoj događaja.

Troloci su se prikupili za napad ispred njih. Ubrzo će pohrliti. Agelmar je u blizini rasporedio tešku konjicu kako bi napao Troloke s bokova kada pođu u juriš, a laku konjicu iza brda da bi, kada za to dođe trenutak, branila odstupnicu teške konjice. Agelmar sve vreme gunđa zbog toga što nema kopljanike, mada je njihovo uspešno povlačenje bilo moguće upravo zbog toga što nemaju konjicu.

Mada nam uspešno povlačenje ništa ne vredi, sumorno je pomislio Lan gledajući bezmalo beskrajno more Troloka. Njegovi ljudi pažljivo su birali bitke, ubijajući na desetine hiljada Troloka a gubeći samo hiljade vojnika, ostavljajući Šijenar za sobom spaljen i jalov, kako bi otežali troločko napredovanje. Izgleda da ništa od svega toga nije bilo bitno.

Gube tu bitku. Da, usporili su Troloke, ali ne dovoljno dobro - i ni izbliza dovoljno dugo. Ubrzo će biti uhvaćeni u klopku i uništeni, pošto nema pomoći od Elejnine vojske, koja je pod jednako teškim pritiskom.

Nebo se zamračilo. Lan smesta diže pogled. Oblaci su i dalje tu, samo što su postali daleko zlokobniji. Cela zemlja pala je u duboku senku.

„Plamen sve spalio“, reče Ander dižući pogled. „Zar je to Mračni nekako progutao sunce? Moraćemo da nosimo fenjere u bitku, iako je podne.“

Lan se dodirnu po oklopnom prsniku; Ninaevino pismo beše ispod oklopa, pored njegovog srca. Svetlosti! Daj da njena bitka prođe bolje od moje. Nešto ranije tog dana, ona i Rand ušli su u Jamu usuda.

Sirom bojnog polja, umorni usmerivači otrgli su poglede sa strašnog mračnog neba i raširili svetla oko sebe. To nije bilo dovoljno da se lepo vidi, ali moraće da posluži. Međutim, u tom času se tama povuče i dnevna svetlost vrati, iako zaklonjena oblacima kao i obično.

„Okupi Visoku gardu Malkijera“, naredi Lan. Tako njegovi čuvari sebe nazivaju. To je stari malkijerski izraz za kraljevsku ratnu gardu. Lan baš nije siguran šta da misli o tome što se princ Kajsel, koji je iz Kandora, smatra njenim pripadnikom.

Mnogi Lanovi Malkijerci zapravo nemaju mnogo prave malkijerske krvi u svojim venama - došli su mu radi časti više nego radi bilo čega drugog. Princ je već nešto drugo. Lan ga je pitao da li bi on i njegovi sadrugovi zaista trebalo da se zavetuju na vernost jednom stranom kralju, ma koliko prijateljski nastrojenom.

Jedini odgovor koji je on dobio bila je rečenica: „Dai Sane, u ovom ratu Malkijer predstavlja celu Krajinu.“

Munja sevnu negde u blizini, a grmljavina pogodi Lana kao da je opipljiva. Mandarb jedva da se promeškolji. Već se navikao na takve udare. Visoka garda se okupila, a Ander uzeo Lanov barjak i namestio ga u ležište na sedlu, kako bi mogao da ga nosi i koristi mač.

Naređenja im izdaje Agelmar. Lan i njegovi ljudi biće u središtu napada. Kada se Troloci daju u juriš, teška konjica će ih napasti s bokova kako bi ih usporila. Lan i njegovi ljudi napašće te stvorove prsa u prsa.

Baš kao što Lan voli. Agelmar zna da ne treba da ga štedi. Lan i njegovi ratnici braniće središnje tle ispred brda, primoravajući Troloke da se bore tako da lukonoše mogu strelama zasipati troločke zadnje redove. Laka konjica biće mahom u pozadini, kako bi se neprijatelj sprečio da ih obiđe sa desnog krila; na levom im je reka, prirodna prepreka za Troloke. To je dobar plan, ako se naspram toliko nadmoćne sile bilo kakav plan može smatrati dobrim. Ipak, koliko Lan može da vidi - Agelmar nije nigde pogrešio. U poslednje vreme se žali na košmare, ali uzimajući u obzir kakav rat oni vode, Lan bi se više brinuo da taj čovek ne sanja o smrti i boju.

Troloci se pokrenuše.

„Napred!“, viknu Lan a trube se oglasiše, praćene grmljavinom s neba.