Sećanje na svetlost полностью

„Lane!“, viknu Ander. „Samo naviru!“

Lan klimnu pa opet potera Mandarba unazad kada se dva Troloka probiše kroz leševe da napadnu njega i Andera. I ta dvojica su nosili arkane. To nije neuobičajeno za Ttoloke, pošto oni dobro shvataju da su konjanici po njih opasniji nego pešadija. Ipak, Lan se zapitao da li oni to pokušavaju da ga zarobe.

On i Ander pustiše Troloke da se probiju i da napadnu u trenutku dok su dva pripadnika Visoke garde galopirala s bokova kako bi im skrenuli pažnju. Troloci napadoše Lana, a on se nagnu u sedlu pa žamahnu i preseče na pola kopljišta oba arkana.

Zveri nisu stajale, već su pokušale da ga zgrabe debelim prstima i svuku iz sedla. Lan je osećao njihov smrdljivi dah dok je jednom od njih zabijao mač u grkljani Kako su mu samo mišići spori! Bolje bi bilo da je Ander na pravom položaju.

Anderov konj iznenada se galopom žabi u drugog Troloka i obori ga udarcem oklopljenog boka. "Trolok se zatetura, a dvojica konjanika iskasapile ga sekirama s dugim drialjama.

Obojica su bili okrvavljeni, kao i Ander. Baš kao i Lan. Tek se maglovito sećao da je ranjen u butinu. Tako je umoran. Više nije u stanju da se bori.

„Povlačimo se“, nevoljno naredi. „Neka neko drugi za sada bude na . čelu." Lan i njegovi ljudi predvodili su tešku konjicu, napadajući Troloke tako što su konjanici obrazovali klin, kako bi ih potisnuli sa strane i izložili napadima s bokova.

Ostali klimnuše, a on oseti njihovo olakšanje kada su se on i njegovih pedesetak i nešto gardista povukli. Dok su se oni povlačili, odred Šijenaraca zauzeo je njihovo mesto. Lan očisti mač, pa ga vrati u kanije. Grmljavina zatutnja. Da, oni oblaci zaista deluju niže. Kao neka šaka koja ih lagano pritiska dok ljudi umiru.

Munje sevnuše kroz vazduh, jedna za drugom. Lan oštro okrenu Mandarba. U poslednje vreme munje često sevaju, ali ove dve su prebrzo usledile jedna za drugom. On oseti dim u vazduhu.

„Gospodari straha?“, upita Ander.

Lan klimnu, pogledom tražeći napadače. Sve što je video bili su redovi ljudi u boju i rojevi Troloka koji nadiru u talasima. Potrebna mu je uzvisina.

Lan pokaza jedno brdo i mamuznu Mandarba prema njemu. Pozadinske jedinice gledale su ga kako prolazi i vojnici su ga pozdravljali dižući desnice i uzvikujući „Dai San!“ Oklopi su im bili krvavi. Pozadinske jedinice se šalju u prve redove, pa se tokom dana vraćaju u pozadinu.

Mandarb je grabio uzbrdo. Lan potapša konja, pa sjaha i pođe peške pored pastuva. Na vrhu brda zastade i odmeri bitku. Krajiške vojske bile su kao srebrni i šareni klinovi zariveni u more Troloka.

Ima ih tako mnogo. Gospodari straha opet su došli na onoj svojoj velikoj platformi, koju je vuklo na desetine Troloka tako da se kotrljala preko polja. Potrebna im je visina da bi videli gde da napadaju. Lan stisnu zube, gledajući kako niz munja pogađa Kandorce i raznosi tela po vazduhu, otvarajući procep u njihovim redovima.

Lanovi usmerivači uzvratiše udarac, zasipajući munjama i ognjem Troloke koji su pohrlili u napad, kako bi ih sprečili da se probiju kroz rupe u krajiškim odredima. To neće doveka uspevati. On na raspolaganju ima daleko manje Aes Sedai i Aša'mana nego što Senka ima Gospodara straha.

„Svetlosti“, izusti princ Kajsel nakon što dojaha pored njega. „Dai Šane, ako naprave dovoljno procepa u našem bojnom redu...“

„Stiže podrška. Eno“, reče Ander upirući prstom. I dalje je bio u sedlu, a Lan je morao da pođe korak napred jer od njega nije video šta on to pokazuje. Jedan odred šijenarskih konjanika galopirao je prema jedinicama po kojima su sevale munje.

„I sa one strane“, dodade Kajsel pokazujući ka istoku. Odred Arafeljana hrlio je ka istom mestu. Dve jedinice sudariše se pokušavajući da istovremeno zapuše istu rupu.

Munje počeše da sevaju s neba, padajući po Gospodarima straha kao kiša. Dobro. Narišmi i Merisi naređeno je da paze na Gospodare straha i da pokušaju da ih ubiju. Možda će to neprijatelju skrenuti pažnju. Lan se usredsredio na nešto drugo.

Zašto su dva pozadinska odreda poslata na isto mesto? I jedna i druga jedinica dovoljno su velike da same završe taj posao; tako mnogo vojnika samo se međusobno ometalo. Greška?

On skoči Mandarbu u sedlo. Bilo mu je mrsko što mora tako brzo opet poterati svog konja. Proveriće tu grešku.

Perin i Gaul su u vučjem snu stajali na jednom grebenu koji je gledao na dolinu na čijem se kraju nalazila planina. Iznad te planine crni oblaci kovitlali su se u strašnom vrtlogu koji je bezmalo dodirivao planinski vrh.

Dolinu su šibali divlji vetrovi, pa je Perin bio primoran da oko sebe i Gaula stvori džep mirnog vazduha i da odbija razne otpatke nošene vetrom.

U dolini pod njima nazirali su se brzi delovi ogromne bitke. Aijeli, Troloci i ljudi u oklopima na trenutke su se pojavljivali u vučjem snu, kao da se sastoje od uskovitlanog dima i prašine, zamahivali oružjem pa se raspršivali usred udaraca. Na hiljade njih.