Sećanje na svetlost полностью

„I dalje hoćeš da se boriš rame uz rame sa Seanšanima, uprkos onome što su uradili?“

„Sve dok budu zaokupljali šarske usmerivače, da." Egvena pogleda prema obzorju, prema Randu i silnoj borbi u koju se začelo upustio. „Gavine, mogućnosti su nam ograničene a ponestaje nam saveznika. Za sada nam je prijatelj svako ko je voljan da ubija Troloke - i to je to.“

Andorski bojni red naglo je popustio i Troloci su se probili. Zveri su režale i njihov smrdljivi dah maglio se na hladnom vazduhu. Elejnini halebardisti zateturaše se pokušavajući da pobegnu. Prvih nekoliko Troloka ni najmanje nije obraćalo pažnju na njih, već su zavijali i preskakali ih kako bi napravili mesta da drugi Troloci pohrle kroz otvor, kao kada tamna krv kulja iz rane. Elejna pokuša da prikupi ono malo snage što joj je ostalo. Osećala se kao da će joj saidar svakog časa iskliznuti iz ruku, ali ljudi koji se bore i ginu sada nisu ništa snažniji od nje. Svi se oni bore skoro čitav dan.

Nekako smogavši snage da tka, ona nekoliko prvih Troloka sprži ognjenim kuglama, zauzdavajući liptanje kroz ranu u ljudskim redovima. Odmah potom uslediše bele strele odapete s Birgitinog luka. Troloci zakrkljaše, hvatajući se za grla tamo gde su se strele zarile.

Elejna je napadala iz sedla, umornim rukama držeći se za jabuku dok je treptala kapcima koji kao da su joj bili od olova. Mrtvi Troloci padali su na tle, obrazujući krastu preko rane i sprečavajući druge da se probiju. Pozadinske jedinice iznureno povratiše izgubljeno tle i suzbiše Troloke.

Elejna uzdahnu i zanjiha se. Svetlosti! Osećala se kao da ju je neko naterao da trči oko Kaemlina noseći olovne tegove. Jedva da je mogla da sedi, a kamoli da drži Jednu moć. Pomrači joj se pred očima, a onda se i zacrne. Više ništa nije čula. A onda... mrak.

Najpre se vratio zvuk. Dreka u daljini; zveket metala. Vrlo slabašno glasanje roga. Troločko zavijanje. Povremena grmljavina zmajeva. Ne pucaju onako često, pomislila je. Aludra je promenila raspored hitaca. Bašer je začelo povukao deo jedinica da bi se odmorile. Troloci će se probiti, a zmajevi će ih nakratko zasipati hicima. Kada Troloci budu pokušali da se probiju naviše i unište zmajeve, konjica će ih napasti s bokova i zgaziti.

Tako se ubija mnogo Troloka. To je njihov posao., ubijanje Troloka...

Presporo, pomislila je. Presporo...

Elejna shvati da je na tlu, a da se nad nju nadnosi Birgitino zabrinuto lice.

„O, Svetlosti...“ promumla Elejna. „Jesam li pala?“

„Uhvatili smo te na vreme“, promrmlja Birgita. „Klonula si nam u ruke. Hajde, mi se povlačimo.“

„Ja...“

Birgita je pogleda izvivši jednu obrvu, očekujući da će se raspravljati.

Teško je raspravljati se kada si prostrt po zemlji tek nekoliko koraka od prvih redova. Saidar je pobegao od nje i verovatno ga ne bi mogla opet prigrliti ni da joj život zavisi od toga. „Da“, reče. „Trebalo... trebalo bi da vidim šta radi Bašer.“

„Veoma pametno“, primeti Birgita mašući gardistima da pomognu Elejni da se vrati u sedlo. A onda se pokoleba. „Elejna, bila si veoma dobra. Vojnici znaju kako si se borila. Prijalo im je da te vide.“

Krenuše u žurno provlačenje kroz pozadinske redove. Oni su bili veoma plitki, pošto je većina vojnika učestvovala u boju. Moraju dobiti tu bitku pre nego što stigne druga troločka vojska, a to znači da ovu pred sobom moraju napasti svim snagama.

Elejna je ipak bila iznenađena malim brojem pozadinskih jedinica koje mogu da se povuku s bojišta i da se odmore. Koliko li je vremena prošlo?

Oblaci su grlili vedro nebo koje ju je često pratilo. To joj je ličilo na loš znaki „Prokleti bili oni oblaci“, promrmlja. „Koje je doba dana?“

„Možda dva sata do sutona“, odgovori Birgita.

„Svetlosti! Birgita, trebalo je da me odavno nateraš da se vratim u logor!“

Žena je ošinu pogledom, a Elejna se kao kroz maglu priseti njenih pokušaja da uradi upravo to. Pa, sada nema svrhe raspravljati se o tome. Elejna je povratila malo snage i naterala se da se ispravi u sedlu dok su je vodili u malu dolinu koja se prostirala između brda pokraj Kairhijena, odakle je Bašer izdavao naređenja.

Dojahala je do zapovedničkog položaja, pošto nije imala poverenja da će je noge nositi ako bude hodala, pa je ostala u sedlu i dok se obraćala Bašeru. „Uspeva li nam?“

On je pogleda. „Pretpostavljam da više ne mogu da računam na tebe na bojištu?“

„Sada sam preslaba da bih usmeravala. Žao mi je.“

„Izdržala si duže nego što je trebalo." Unese neku zabelešku po karti. „Sva sreća. Povremeno mi se činilo da si jedino ti sprečavala da se istočno krilo ne uruši. Moram da pošaljem još podrške u tom smeru.“

„Uspeva li nam?“

„Idi i pogledaj“, odgovori joj Bašer i klimnu glavom ka padini.

Elejna stisnu zube, ali mamuznu kobilu i potera je ka vidikovcu. Diže durbin prstima koji su se tresli daleko više nego što joj se dopada.