Sećanje na svetlost полностью

Troloci su napali zakrivljeni red branilaca. Prirodna posledica toga bila je da se pešadija povlači i zdela povija unutra kako se Troloci probijaju napred. Tako je Nakot Senke počeo da se oseća kao da zadobija prednost i to ih je sprečavalo da uvide istinu.

Dok su se Troloci probijali napred, red pešadije se obmotavao oko njih i opkoljavao ih. Propustila je najvažnji trenutak, kada je Bašer naredio Aijelima da napadnu. Njihov brzi obilazak i napad na Troloke s leđa urodili su plodom baš kao što su se nadali.

To radi. Svetlosti, radi. Aijeli su bespoštedno ubijali Troloke s leđa. Omča je zategnuta.

Ko od njih duva u one rogove? To su troločki rogovi.

Elejna pogledom zašestari preko Nakota Senke, ali nije videla ko to duva u rogove. Uočila je neke mrtve Mirdraale blizu aijelskih redova. Jedan Aludrin zmaj - zakačen za taljige koje je vukla konjska zaprega - bio je s konjanicima Družine. Postavili su taljige na različita brda kako bi Troloke zasipali vatrom.

„Elejna..zausti Birgita.

„O, izvini“, reče joj Elejna pa spusti durbin i pruži ga svojoj Zaštitnici. „Pogledaj. Sve ide kako treba.“

„Elejna!“

Lecnuvši se, ona shvati koliko je njena Zaštitnica zabrinuta. Elejna se hitro okrenu i vide da ta žena gleda na jug, daleko iza gradskih zidina. Oni rogovi se glasaju... tako su tihi da Elejna nije ni shvatila da se čuju otpozadi.

„O, ne...“ izusti Elejna, žurno dižući durbin.

Kao sloj crne pogani preko obzorja, približavala se druga troločka vojska.

„Zar Bašer nije kazao da oni neće stići do sutra?" upita Birgita. „I to najranije?“

„Nije bitno“, odgovori Elejna. „Bilo kako bilo, oni su ovde. Moramo se spremiti da okrenemo one zmajeve u suprotnom smeru! Pošalji naredbu Talmanesu i nađi lorda Tama al’Tora! Hoću da Dvorečani budu naoružani i spremni. Svetlosti! Isto važi za samostrelce. Moramo usporiti tu drugu vojsku što je više moguće.“

Basery pomislila je. Moram da kažem Bašeru.

Okrenu kobilu tako brzo da joj še zavrte u glavi. Pokuša da prigrli Izvor, ali nije mogla. Toliko je umorna da jedva drži uzde.

Nekako joj pođe za rukom da se spusti nizbrdo a da ne ispade iz sedla. Birgita je otišla da prenese njena naređenja. Dobra žena. Elejna ujaha u logor i zateče svađu.

Neću da slušam ovo!" urlao je Bašer. „Čoveče, neću da trpim uvrede u sopstvenom logoru!“

Njegov bes bio je uperen ni manje ni više nego na Tama al'Tora. Staloženi Dvorečanin pogleda Elejnu i oči mu se još više razrogačiše, kao da je iznenađen što je vidi.

„Veličanstvo“, kaza Tam. „Rečeno mi je da si još na bojištu." Opet se okrenu da pogleda Bašera, koji pocrvene.

„Nisam hteo da joj se obraćaš sa ovim...“

„Dosta!" viknu Elejna i potera kobilu između njih. Zašto se Tam raspravlja s Bašerom? „Bašere, druga troločka vojska samo što nas nije napala.“

„Da“, zadihano odgovori Bašer. „Upravo su mi javili. Svetlosti, Elejna, ovo je propast. Moramo se provući kroz kapije.“

„Bašere, iznurili smo Srodnice žureći ovamo“, odgovori Elejna. „Većina njih jedva da može da usmerava dovoljno da zagreje solju čaja a kamoli da otvori kapiju.” Svetlosti ni ja ne bih mogla da zagrejem čaj. Natera sebe da govori smireno i staloženo. „To je bio deo plana.“

„Ja... Tako je“, saglasi se Bašer, pa pogleda kartu. „Samo da razmislim. Grad. Povući ćemo se u grad.“

„Pa da tako Nakotu Senke pružimo priliku da se odmori, prikupi i da nas napadne?" upita Elejna. „To verovatno i pokušavaju da nas nateraju da uradimo.“

„Ne vidim nikakvog drugog izbora“, odvrati Bašer. „Grad nam je jedina nada.“

„Grad?" upita Talmanes, koji je zadihano dojurio. „Nije valjda da pričate o povlačenju u grad?“

„Zašto da ne?“, upita Elejna.

„Veličanstvo, naša pešadija samo što je opkolila troločku vojsku. Napadaju je svim snagama! Nije nam ostalo ništa u pozadini, a konjica je iznurena. Neće nam uspeti da se povučemo iz bitke a da pri tome ne pretrpimo ozbiljne gubitke. A onda će naši preživeli biti ukopani u gradu i uhvaćeni u stegu između dve Senkine vojske.“

„Svetlosti“, prošapta Elejna. „Kao da su nameravali da se to desi.“

„Mislim da jesu“, tiho kaza Tam.

„Ne opet“, zaurla Bašer. Uopšte ne liči na sebe, mada ona dobro zna da su Saldejci preke naravi. Bašer izgleda skoro kao drugi čovek. Njegova žena stade rame uz rame s njim, ruku prekrštenih, pa se oboje suočiše s Tamom.

„Tame, reci šta imaš“, naredi mu Elejna.

„Ja...“ poče Bašer, ali Elejna diže jednu ruku.

„Znao je, veličanstvo“, tiho kaza Tam. „To je jedino objašnjenje koje ima nekog smisla. Nije slao Aijele u izviđanje.“

„Sta?" upita Elejna. „Naravno da jeste. Čitala sam izviđačke izveštaje.“

„Izveštaji su lažni, ili su makar prerađeni“, odgovori Tam. „Pričao sam s Baelom. On kaže da poslednjih nekoliko dana našeg marša nijedan od njegovih Aijela nije bio na izviđačkoj dužnosti. On kaže da su to radili moji ljudi, ali nisu. Razgovarao sam i sa Argandom, koji je mislio da su to radili Beli plaštovi, ali Galad kaže da je Družina bila zadužena za izviđanje.“