Sećanje na svetlost полностью

„Zašto da one ne budu iskorišćene? Zašto protraćiti njihove živote?“

„To što vi radite je grozota!" razdraženo odvrati Egvena. „Čak ni Crni ađah to ne zaslužuje.“

„Ne valja tako olako traćiti korisne stvari.“

„Maje li tako?“ upita Egvena. „Shvataš li ti da je svaka od tvojih sul’dam, svaka od tvojih vajnih učiteljica, zapravo i sama marat’damane?“

Fortuona siknu na nju. „Ne širi takve laži.“

„O? Hočemo li to da proverimo, Fortuona? Kazala si da si ih lično obučavala. Pretpostavljam da si sul'dam? Stavi adam sebi na vrat. Izazivam te. Ako grešim, ništa ti neće biti. Ako sam u pravu, bićeš podložna njegovoj moći i pokazaće se da si marat’damane.“

Fortuona razrogači oči od besa. Nije obraćala pažnju na Egvenine zajedljive primedbe kada ju je nazivala zločincem, ali ova optužba kao da ju je duboko pogodila... pa je Egvena resila da zarije nož još dublje.

„Da“, nastavi Egvena. „Hajde da to uradimo i da iskušamo istinsku snagu tvoje posvećenosti. Ako se pokaže da možeš da usmeravaš, da li ćeš uraditi ono što tvrdiš da bi drugima trebalo? Hoćeš li samo prići nekom okovratniku i staviti ga sebi na vrat, Fortuona? Da li ćeš se pokoriti sopstvenim zakonima?“

„Pokoravala sam im se“, ledeno odbrusi Fortuona. „Ti si velika neznalica. Možda jeste tačno da sul'dam mogu naučiti da usmeravaju, ali to nije isto što i biti marat’damane - ništa više nego što se ubicom smatra svaki čovek koji može da postane ubica.“

„Videćemo“, odgovori Egvena, „kada tvoj narod shvati da su ga lagali.“

„Lično ću te slomiti“, tiho joj reče Fortuona. „Jednoga dana tvoj narod će te predati meni u ruke. Zanećeš se i tvoja bahatost će te odvesti preko naših granica. Ja ću te čekati.“

„Nameravam da živim stolećima“, prosikta Egvena. „Posmatraću kako se tvoje carstvo urušava, Fortuona. Gledaću to s neizrecivom radošću." Diže prst da dodirne tu ženu po nedrima, ali Fortuona se pokrenu zaslepljujućom brzinom i ruka joj zgrabi Egvenino zapešće. Za tako sitnu osobu, veoma je brza.

Egvena nagonski prigrli Izvor. Obližnje damane oštro uzdahnuše i svetlost Jedne moći sinu oko njih.

Met se progura između Egvene i Fortuone i rastavi ih, držeći obe žene rukama za nedra. Egvena nagonski poče da tka, nameravajući da pomoću niti Vazduha skloni njegovu ruku. Naravno, nit se raspala.

Krv i krvavi pepeo, to je nezgodno! Zaboravila je da je on tu.

„Gospe, hajde da budemo uljudni“, reče im Met, gledajući najpre jednu pa drugu. „Nemojte me terati da vas prebacim preko kolena.“

Egvena ga osinu pogledom, a Met je pogleda pravo u oči. Pokušava da njen bes skrene na sebe sa Fortuone.

Egvena mu pogleda ruku, koja je pritiskala njena nedra neprijatno blizu grudi. Fortuona je takođe gledala tu šaku.

Met spusti obe ruke, mada nije nimalo žurio s tim, kao da ga sve to što se dešava nimalo ne dotiče. „Vas dve ste potrebne ljudima koji žive na ovome svetu i potrebno im je da vas dve budete staložene. Da li vam je to jasno? Ovo što se dešava veće je od svih nas. Kada se borite jedna protiv druge - pobeđuje Mračni i to je to. Zato prestanite da se ponašate kao deca.“

„Knotaju, noćas ćemo razmeniti mnoge reči“, upozori ga Fortuona.

„Ja baš volim reči“, odvrati Met. „Ima nekih baš lepih reči. Smešak. Meni je to oduvek bila baš lepa reč. Zar ne misliš tako? Ili možda reči: Obećavam da neću ubiti Egvenu zbog toga stoje pokušala da dodirne mene, caricu, neka bih živela večno, jer nam je zaista krvavo potrebna naredne dve nedelje ili tako nešto? On oštro pogleda Fortuonu.

„Ti si se udala za njega?“, upita Egvena Fortuonu. „Zaista?“

„Bio je to... neobičan događaj“, odgovori Fortuona. Strese se pa prostreli Egvenu pogledom. „On je moj i ne nameravam da ga pustim.“

„Ti mi ne ličiš na ženu koja pušta bilo šta kada joj to padne šaka“, primeti Egvena. „Metrim me trenutno ne zanima; zanima me tvoja vojska. Da li ćeš se boriti ili nećeš?“

„Boriću se“, odgovori Fortuona. „Ali moja vojska neće biti potčinjena tebi. Neka nam tvoj vojskovođa šalje predloge. Razmotrićemo ih. Ali već vidim da će ti biti veoma teško da branite ovaj gaz od zavojevača bez većeg broja vaših marat’damana. Poslaću neke sul’dam i damane da štite vašu vojsku. To je sve što ću za sada uraditi." Okrenu se i pođe prema svojim ljudima. „Knotaju, hodi.“

„Ne znam kako si upao u ovo“, promrmlja Egvena Metu, „niti želim da znam. Kada završimo bitku, učiniću sve što bude u mojoj moći da te oslobodim.“

„To je veoma lepo od tebe, Egvena“, odgovori joj Met. „Ali mogu sam izaći na kraj sa ovim." On požuri za Fortuonom.

On to uvek govori. Naći će neki način da mu pomogne. Ona odmahnu glavom, pa se vrati do mesta gde ju je Gavin čekao. Lejlvin nije htela da pođe, mada je Egvena očekivala da će joj prijati da vidi ljude iz svoje domovine.

„Moraćemo ih držati na odstojanju“, tiho primeti Gavin.

„Saglasna sam“, odgovori Egvena.