Sećanje na svetlost полностью

Staviše, počinje da misli da su ratne karte od koristi taman koliko debeli kaput u Tiru. Njemu je potrebno da vidi bitku, a ne kako neko drugi zamišlja da bitka izgleda. Karte su previše jednostavne.

„Idem da pogledam bojište“, izjavi Met.

„Sta ćeš da radiš?“, upita Kurtani. Seanšanska general-barjaktarka bila je lepa taman koliko i zavežljaj pruća na koji je natakaren oklop. Met je zaključio da je nekom prilikom pojela nešto kiselo, pa je - otkrivši da je posledično mrštenje korisno za plašenje ptica - resila da taj izraz lica trajno zadrži.

„Idem da pogledam bojište“, ponovi Met. On spusti šešir, pa diže ruke preko glave i uhvati skupocenu i nezgrapnu seanšansku odoru preko leđa i prevuče je preko glave, sa sve onim naramenicama, tako da su svila i čipka glasno zašuštale - a onda sve to baci u stranu.

Na kraju je ostao samo sa svojim šalom, medaljonom i u onim čudnim čakširama koje su mu Seanšani dali - crnim i pomalo krutim. Min izvi obrvu videvši njegova gola nedra, a on na to pocrvene. Ali - zašto je to bitno? Ona je s Random, što znači da mu je gotovo sestra. Doduše, tuje i Kurtani, ali Met nije baš ubeđen da je ona žena. Zapravo, nije ubeđen ni da je ljudsko biće.

Met se na tren zavuče ispod stola, pa izvuče zavežljaj koji je tu ranije sakrio i ispravi se. Min prekrsti ruke. Njena nova odeća stajala joj je baš lepo - bila je to haljina skupocena bezmalo kao one koje Tuon nosi. Minina je bila od tamnozelene svetlucave svile s crnim porubom i širokih otvorenih rukava dugačkih bar toliko da čovek može da gurne glavu u njih. Namestili su joj i kosu, tako što su u nju zadenuli komadiće srebra s granatima. Bilo ih je na stotine. Ako joj ta nova uloga Usudnice ne bude išla od ruke, možda može d.a izigrava svećnjak.

Zapravo, ta odeća joj baš lepo stoji. Čudno. Met je oduvek smatrao da je Min pomalo muškobanjasta, ali sada mu je baš zgodna. Ne da je on gleda, ili tako nešto.

Seanšani u prostoriji delovali su zgranuto što se Met odjednom skinuo do pasa. Nije mu jasno zašto. Imaju sluge koji nose daleko manje. Svetlosti, jeste tako.

„U iskušenju sam da se povedem za tobom“, promrmlja Min, hvatajući se za prednji deo svoje haljine.

Met se ukoči, pa se zagrcnu. Mora da je progutao muvu ili već tako nešto. „Plamen me spalio“, kaza navlačeći košulju koju je izvadio iz zavežljaja. „Daću ti stotinu tarvalonskih maraka ako to uradiš, sarpo da bih mogao da pričam o tome.“

Ona ga na to ošinu pogledom, mada mu nije bilo jasno zašto. Pa ona je pričala o tome da će se šetati kao krvava aijelska Devica koja je krenula u šator za preznojavanje.

Min to nije učinila, a njemu je bilo bezmalo žao. Mora da se pazi s Min. Uveren je da će - samo ako se nasmeši u pogrešnom trenutku i na pogrešnom mestu - zaraditi nož u bubreg ne samo od nje već i od Tuon, a njemu je draže da mu u telo bude u jednom trenutku zariven samo jedan nož.

Medaljon u obliku lisičje glave ležao mu je uz kožu - hvala Svetlosti, Tuon je razumela da mu je potreban - dok je oblačio kaput, koji je takođe izvadio iz zavežljaja.

„Kako ti je pošlo za rukom da vratiš te stvari?“, upita ga kapetan- general Galgan. „Vrani prinče, bio sam pod utiskom da je tvoja stara odeća spaljena.“

Galgan je delovao veoma smešno s tom jednom trakom bele kose na glavi, ali Met to nije spominjao. Takvi su seanšanski običaji. Ljudi znaju da budu čudni, ali on nimalo ne sumnja da Galgan ume da u borbi vodi računa o sebi, ma kako izgledao.

„Ovo?" upita Met pokazujući svoju košulju i kaput. „Zaista nemam predstave. Samo su bili tu. Potpuno sam zbunjen." Bilo mu je veoma drago kada je otkrio da su seanšanski stražari - ma koliko bili kamenih izraza lica i leđa ukočenih kao da su progutali pritke - podložni potkupljivanju kao svi ostali ljudi.

Svi sem Mrtve straže. Met je naučio da to s njima i ne pokušava. Tako su ga ošinuli pogledima da je pomislio da će završiti s licem u blatu samo ako to još jednom bude pokušao. Možda bi mu najpametnije bilo da više i ne razgovara s nekim iz Mrtve straže, pošto je krajnje očigledno da su svi do jednog svoj osećaj za smešno dali u zamenu za isturene brade.

Ali ako dođe do gustog, tačno zna kome može da veruje kada je reč o Tuoninoj bezbednosti.

Met pođe i usput zgrabi svoj ašandarei pored zida o koji je bio naslonjen. Kurtani i Min pođoše za njim. Prava je šteta što je Tajli tako dobra u svom poslu. Met bi radije da mu ona pravi društvo, a da u bitku pošalje strašilo. Možda je to i trebalo da uradi. Možda bi se neki Troloci zbunili, pa pomislili da je jedna od njih.

Morao je da sačeka da jedan konjušar dovede Kockicu, što je nažalost nekome dalo vremena da obavesti Tuon. Ugledao ju je kako mu prilazi. Pa, kazala je da će se brzo vratiti, tako da on zapravo i nije očekivao da mu zaista pođe za rukom da izbegne raspravu s njom.

Min se promeškolji, tiho psujući svoje suknje.

„I dalje pokušavaš da odlučiš da li da pobegneš?" šapatom upita Met dok je Tuon prilazila.

„Da“, kiselo odvrati Min.