„O, proglas jedne Amirlin snažan je koliko i zakon", rekla je Egvena. „Dok Dvorana ne nađe načina da ga zaobiđe. Najnovija žalba jeste da imamo samo šesnaest Prihvaćenih. Mada se većina sestara odnosi prema Faolajn i Teodrin kao da su još uvek Prihvaćene. Ali čak ni osamnaest nije ni blizu dovoljno da drži predavanja, koja su predviđena da Prihvaćene drže polaznicama. Umesto toga, treba da ih preuzmu sestre. Mislim da su se neke nadale da će vremenske prilike smanjiti broj, ali nisu." Iznenada se osmehnula, uz blesak obešenjaštva u tamnim očima. „Imamo jednu novu polaznicu, koju bih želela da upoznaš, Ninaeva. Šarina Meloj. Baka. Mislim da ćeš se složiti sa mnom da je neverovatna žena."
Ninaevina stolica je potpuno nestala, a ona glasno tresnu na pod. Nije delovala kao da je to primetila dok je sedela tamo i zapanjeno zurila u Egvenu. „Šarina Meloj?“, rekla je drhtavim glasom. „Ona je polaznica?" Njena haljina je bila specifična, u stilu koji Elejna nikad pre nije videla, s lepršavim rukavima i dubokim okovratnikom na kome su bili izvezeni cvetovi i ušiveni biseri. Kosa joj je padala do pojasa, a držala ju je kapa od meseckamena i safira na zlatnim žicama, ne debljim od niti. A na domalom prstu leve ruke imala je jednostavan zlatan kotur. Samo su kišan i prsten Velike zmije i dalje bili na svom mestu.
Egvena trepnu. „Tebi je poznato ime?“
Ustavši, Ninaeva je zurila u svoju haljinu. Podigla je levu ruku i gotovo oklevajući dotakla jednostavan zlatan prsten. Bilo je čudno to što je ostavila sve kako je bilo. „To možda nije ista žena", promrmljala je. „Ne može biti!" Napravivši drugu stolicu, poput Egvenine, namrštila se ka njoj, kao da joj naređuje da ostane, ali je ona i dalje imala visoki naslon i duborez do trenutka kada je sela. „Bila je Šarina Meloj... Bilo je to dok sam bila iskušenica za Prihvaćenu", rekla je žurno. „Ne moram da pričam o tome; to je pravilo!"
„Naravno da ne moraš", rekla je Egvena, mada je Elejna znala da je i ona uputila Ninaevi podjednako čudan pogled. Pa ipak, tu se ništa nije moglo uraditi; kada je Ninaeva htela da bude tvrdoglava, mogla je tome da podučava i mule.
„Budući da si pomenula Srodnice, Egvena", rekla je Elejna, „da li si još razmišljala o Štapu zakletvi?"
Egvena je podigla ruku kao da hoče da je zaustavi, ali odgovor joj je bio miran i odmeren. „Nema potrebe da se još razmišlja, Elejna. Tri zakletve, položene na Štapu zakletvi, jesu ono zbog čega smo Aes Sedai. Nisam to shvatala u početku, ali shvatam sada. Istog dana kada budemo imali Kulu, ja ću položiti Tri zakletve na Štapu zakletvi."
„To je ludilo!", planula je Ninaeva, nagnuvši se u svojoj stolici. Iznenađujuće, još uvek istoj stolici. I još uvek u istoj haljini. Vrlo iznenađujuće. Ruke su joj počivale u krilu, stegnute u pesnice. „Znaš šta on radi; Srodnice su dokaz! Koliko Aes Sedai živi preko trista godina? Ili doživi trista godina? I nemoj da mi govoriš kako ne bi trebalo da govorim o godinama. To je smešan običaj, i ti to znaš. Egvena, Riejnu su zvali Najstarija zato što je bila najstarija žena iz Srodnica u Ebou Daru. Najstarija na svetu jeste žena po imenu Alojzija Nemosni, trgovkinja uljem u Tiru. Egvena, ona ima gotovo šest... stotina... godina! Kada Dvorana čuje za to, verujem da će biti spremne da odlože Štap zakletvi na policu."
„Svetlost zna da je trista godina mnogo", ubacila se Elejna, „ali ja ne mogu da kažem da sam srećna na pomisao da ću možda skratiti život na pola, Egvena. I šta sa Štapom zakletvi i tvojim obećanjem Srodnicama? Riejna želi da bude Aes Sedai, ali šta se dešava kada se zakune? Šta sa Alojzijom? Šta ako padne mrtva? Ne možeš im tražiti da se zakunu a da ne znaš."
„Ja ne tražim ništa." Egvenino liceje i dalje bilo glatko, ali njena su leđa bila prava, glas hladan. I tvrđi. Pogled joj prodirao duboko. „Svaka žena koja bude htela da bude sestra, zakleće se. A svaka koja odbije da se zakune i nastavi da se naziva Aes Sedai, osetiće punu težinu pravde Kule."
Elejna je pod tim mirnim pogledom progutala knedlu. Ninaeva je prebledela. Egvenine reči se nisu mogle pogrešno protumačiti. Sada nisu slušale prijateljicu, već Amirlin Tron, a Amirlin Tron nije imala prijatelja kada dođe vreme da se izriču presude.
Očigledno zadovoljna onim što je videla u njima, Egvena se opustila. „Svesna sam teškoća", rekla je običnijim glasom. Beše običniji, ali i dalje nije dozvoljavao raspravu. „Očekujem da svaka žena čije je ime u knjizi polaznica postigne koliko god je moguće, da stekne šal ako može, i služi kao Aes Sedai, ali ne želim da iko umre za to kada mogu da žive. Jednom kada Dvorana sazna za Srodnice - kada budu završile s koškanjem - mislim da ih mogu dovesti do toga da se slože da sestri koja želi da se povuče to treba i da se omogući. Skidanjem Zakletvi." Davno su zaključile kako se Štap može koristiti i za razvezivanje zakletvi, kao što ih i vezuje, inače Crne sestre ne bi mogle da lažu.
