„Rand", dahnula je Egvena, zvučeći razdraženo. „Čak i kada ga je nemoguće naći, zapetljava stvari. Imate li ikakvog pojma da li su došli da mu ponude vernost ili da pokušaju da ga predaju Elaidi? Ne mogu da smislim nijedan drugi razlog da pređu hiljadu liga. Mora da dosada kuvaju supu od cipela! Možete li uopšte zamisliti koliko je teško obezbediti zalihe za vojsku koja maršira?"
„Mislim da bih mogla da saznam”, rekla je Elejna. „Hoću reći, zašto. I u isto vreme... Dala si mi ideju, Egvena.“ Nije mogla a da se ne osmehne. Nešto dobro je proisteklo iz današnjeg dana. „Mislim da ču možda moći da ih upotrebim kako bih osigurala Lavlji presto."
Asne je proučavala visoki okvir s vezom pred sobom i uzdahnula, a onda se taj uzdah pretvorio u zevanje. Treperava svetiljka davala je slabu svetlost, ali to nije bio razlog što su joj sve ptice izgledale nakrivljeno. Htela je da bude u svom krevetu, i prezirala je vez. Ali je morala da bude budna, a ovo je bio jedini način da izbegne razgovor s Česmal. Ono što je Česmal nazivala razgovorom. Nalickana uobražena Žuta bila je usredsređena na sopstveni vez, na drugoj strani sobe, i ona je pretpostavila da je svako ko uzme iglu zainteresovan za sopstveni rad. S druge strane, Asne je znala da će je, ako ustane sa stolice, Česmal uskoro počastiti pričama o svom sopstvenom značaju. Tih meseci otkada je Mogedijen nestala, slušala je bar dvadeset puta o Česmalinoj ulozi u ispitivanju Tamre Ospenja i kako je Česmal uputila Crvene da ubiju Sijerin Vaju pre nego što bi Sijerin mogla narediti da je uhapse; možda i pedeset puta! Slušajući Česmal, delovalo je kao da je ona sama, jednom rukom, spasla Crni ađah, a ona
Škljocaj brave na vratima naterao je obe žene da podignu glave. Dvoje slugu znalo je da ne treba da ih uznemiravaju, a u svakom slučaju, žena i njen muž bi do sada već trebalo da spavaju. Asne prigrli saidar, pripremajući tkanje koje bi sagorelo uljeza do kosti, a sjaj je okružio i Česmal. Ako bi pogrešno čeljade ušlo kroz ta vrata, žalilo bi dok ne umre.
Bila je to Eldrit, s rukavicama u rukama i u tamnom ogrtaču koji joj je još uvek visio niz leđa. Haljina punačke Smeđe takođe je bila tamna i bez ukrasa. Asne je mrzela jednostavnu vunu, ali je trebalo izbeći da ih primete. Sumorna odeća odgovarala je Eldrit.
Zaustavila se kada ih je ugledala, trepćući, na trenutak sa zbunjenošću na okruglom licu. „Ah“, rekla je. „Šta ste mislile ko sam?" Bacivši rukavice na mali sto kraj vrata, iznenada je postala svesna svog ogrtača i namrštila se kao da je upravo shvatila da ga je nosila uz stepenice. Pažljivo otkopčavši srebrnu kopču na vratu, bacila je ogrtač na stolicu u zgužvanu gomilu.
Svetlost saidara oko Česmal zatreperila je i nestala, dok je ona okretala okvir za vez u stranu kako bi mogla da ustane. Zbog ukočenog lica delovala je više, a jeste bila visoka žena. Jarko obojeni cvetovi koje je izvezla mogli su se naći i u bašti. „Gde si bila?“, zahtevala je da zna. Eldrit je bila najuticajnija među njima i Mogedijen je njoj ostavila zapovedništvo, ali Česmal se toga prisećala samo povremeno. „Trebalo je da se vratiš do poslepodneva, a pola noći je već prošlo!"
„Izgubila sam pojam o vremenu, Česmal", odgovorila je Eldrit odsutno, delujući kao da je izgubljena u mislima. „Davno je bilo kada sam zadnji put bila u Kaemlinu. Unutrašnji grad je zadivljujući, i imala sam odličan ručak u jednoj gostionici koje sam se setila. Mada, moram reći, tada je tamo bilo manje sestara. U svakom slučaju, niko me nije prepoznao.” Zurila je u kopču kao da se pita odakle se stvorila, a onda ju je ćušnula u torbicu za pojasom.
„Izgubila si pojam", rekla je Česmal ravno, stegnuvši prste na pojasu. Možda da bi ih zadržala dalje od Eldritinog grla. Oči su joj svetlucale od besa. „Izgubila si pojam...“
Eldrit još jednom trepnu, kao da je zapanjena što joj se obraćaju. „O. Plašila si se da me je Kenit ponovo pronašao? Uveravam te, od Samare vrlo pažljivo zamagljujem vezu.“
