Neobično izuvijan kameni prsten, navučen na jednostavnu kožnu vrpcu, ležao je pod gomilom novčića na dnu njene torbice, pored pažljivo presavijene maramice pune perja koje je smatrala svojim najvećim blagom. Ter’angreal pun plavih, crvenih i smeđih tačkica i pruga, u svakom slučaju je delovao kao da je od kamena, ali je bio čvrst i gladak poput čelika, a pretežak čak i za to. Stavivši kožnu traku oko vrata, a prsten između grudi, zategla je trake na torbici i ostavila je na noćnom stočiću, uzimajući srebrni pehar. Vino je imalo samo ukus dobrog vina, ali je ona ipak podigla obrvu i osmehnula se Ninaevi.
„Ja ću otići u svoju sobu', saopšti Ninaeva šturo. Ustavši sa dušeka, izmenila je strog pogled s Birgitom i Avijendom. Zbog ki’sana na njenom čelu taj pogled je nekako izgledao još odlučnije. „Vas dve ostanite budne i držite oči otvorene! Dok te žene ne budu oko nje, još uvek je u opasnosti. A nakon toga, nadam se da neću morati da vas podsećam."
„Misliš da ne znam to?“, pobunila se Avijenda, a Birgita je u isto vreme progunđala; „Nisam budala, Ninaeva.“
„To vi kažete", rekla im je Ninaeva obema. „Za Elejnino dobro nadam se da je tako. I za vaše." Prikupivši šal, kliznula je iz sobe, s dostojanstvom koje bi svaka Aes Sedai mogla poželeti. Postajala je vrlo dobra u tome.
„Čovek bi pomislio da je ona krvava kraljica ovde", promrmljala je Birgita.
„Ona je ta koja je preponosna, Birgita Trahelajn", gunđala je Avijenda. „Ponosna kao kakav Šaido s jednom kozom." Klimnule su jedna drugoj u znak potpune saglasnosti.
Ali je Elejna primetila da su sačekale s razgovorom dok se vrata ne zatvore za Ninaevom. Žena koja je toliko poricala da želi da postane Aes Sedai postajala je Aes Sedai u velikoj meri. »Možda je Lan imao udela a torne. Obučavao ju je na osnovu sopstvenog iskustva. I dalje je morala da vežba da ostane smirena, ponekad, ali je delovalo kao da joj to postaje sve lakše od njenog neobičnog venčanja.
Prvi gutljaj vina je imao samo ukus vina, veoma dobrog vina, ali se Elejna namrštila ka peharu oklevajući. Dok nije shvatila šta radi i zašto. Sečanje na dvokoren skriven u njenom Čaju i dalje je bilo jako. Šta je Ninaeva stavila u ovo? Naravno da nije dvokoren, ali šta? Činilo joj se veoma teško da podigne pehar da bi uzela pun gutljaj. Prkosno je iskapila. Samo sam bila žedna, to je sve, pomislila je dok se pružala da vrati pehar na srebrni poslužavnik. Sasvim sigurno nisam pokušavala nešto da dokažem.
Dve žene su je gledale, ali kada je počela da se namešta udobnije da spava, okrenule su se jedna ka drugoj.
„Ja ću držati stražu u primaćoj odaji", rekla je Birgita. „Tamo su mi luk i tobolac. Ti ostani ovde, u slučaju da si joj radi nečeg potrebna."
Umesto da se raspravlja, Avijenda je izvukla nož koji je nosila za pojasom i klekla, spremna da se ponovo ispravi, okrenuta tako da može videti svakoga ko uđe na vrata pre nego što on ugleda nju. „Kucni dva puta, a onda jednom, i predstavi se pre nego što uđeš", rekla je. „U protivnom ću pretpostaviti da je neprijatelj." I Birgita klimnu glavom kao da je to najrazumnije na svetu.
„To je ble...“ Elejna je prikrila zevanje rukom. „Blesavo", završila je kada je ponovo mogla da priča. „Niko neće pokušati da..." Zevnula je ponovo, toliko snažno da je mogla da gurne pesnicu u usta! Svetlosti, šta je Ninaeva stavila u to vino? „Da me ubije... noćas“, rekla je sanjivo, „i obe... znate...“ Kapci su joj bili olovni i klizili su naniže uprkos svim naporima da ih drži otvorene. Nesvesno se gnezdeči licem u jastuk, pokušala je da završi ono što je nameravala da kaže, ali...
Bila je u Velikoj dvorani, prestonoj prostoriji palate. U odrazu Velike dvorane u Tel’aran’riodu. Ovde je uvijeni kameni prsten, pretežak za svoju veličinu u budnom svetu, delovao dovoljno lagano da pluta između njenih grudi. Bilo je svetla, naravno, koje je delovalo kao da dolazi odasvuda i niotkuda. Nije bilo poput svetlosti sunca, ili svetiljki, ali čak i ako bi ovde bila noč, uvek je bilo dovoljno tog čudnog svetla da se moglo videti. Kao u snu. Uvek prisutni osećaj nevidljivih očiju koje posmatraju nije bio poput sna - više je nalikovao na noćnu moru - ali uspelo joj je da se navikne na to.
