„Tamo je bilo i drugih", nastavila je Temaila, ponovo se zavalivši. Zvučala je gotovo kao da se dosađuje. „Oni su motrili na naše dve Prihvaćene. Čovek koji je dozvolio da ga vide, i još neko, koga nisam mogla da vidim." Razdraženo se nadurila. Odnosno, to bi bilo durenje da nije bilo njenih očiju. „Morala sam da ostanem iza stubova kako me devojke ne bi videle. Trebalo bi da budeš zadovoljna zbog toga, Eldrit. Što me nisu videle. Da li si zadovoljna?"
Eldrit gotovo zamuca objašnjavajući koliko je zadovoljna. Asne dozvoli sebi da oseti svoju četvoricu Zaštitnika kako se približavaju. Prestala je da se skriva kada su napustile Samaru. Naravno, samo je Poul bio Prijatelj Mraka, pa ipak, ostali bi uradili sve što bi ona od njih tražila, verovali šta god bi im ona rekla. Biće potrebno da ih drži sakrivene od ostalih, osim ako bude potpuno neophodno, ali je htela da ima naoružane ljude nadohvat ruke. Mišići i čelik bili su vrlo korisni. A ako dođe do najgoreg, uvek je mogla da otkrije dugačak, izbrazdan štap koji Mogedijen nije sakrila toliko dobro koliko je mislila da jeste.
Rano jutarnje svetlo na prozoru primaće sobe je bilo sivo, i bilo je ranije nego što je gospa Šiejn obično ustajala, ali ovog jutra se obukla još dok je bio mrkli mrak. Gospa Šiejn, tako je sada razmišljala o sebi. Mili Skejn, sedlareva kćerka, bila je gotovo potpuno zaboravljena. U svakom zaista bitnom pogledu, ona je stvarno bila gospa Šiejn Avarin, i to već godinama. Lord Vilim Avarin je bio osiromašen, sveden na to da živi u trošnoj seljačkoj kući, a nesposoban da čak i nju održava u dobrom stanju. On i njegova jedina kćerka, poslednji potomak, boravili su na selu, daleko od mesta gde bi se njihova oskudica mogla otkriti; sada su bili samo kosti zakopane u šumi blizu te kuće, a
„Još vina, devojko“, rekla je
„Igraš opasnu igru“, rekla je Marilin Gemalfin, vrteći kupu među dlanovima. Mršava žena beživotne, svetlosmeđe kose, Smeđa sestra, nije izgledala kao Aes Sedai. Njeno usko lice i širok nos bolje bi išli uz Falioninu livreju nego uz finu plavu vunu, koja je odgovarala samo drugorazrednom trgovcu. „Ona je nekako pod štitom, znam to, ali kada ponovo bude mogla da usmerava, nateraće te da urlaš zbog ovoga.“ Tanke usne se izviše u neveseli osmeh. „Može ti se desiti da poželiš da možeš da urlaš."
„Moridin je odabrao ovo za nju“, odgovorila je Šiejn. „Nije uspela u Ebou Daru, i on je naredio da bude kažnjena. Ne znam detalje i ne želim da ih znam, ali ako Moridin želi da joj nos bude u blatu, ja ću ga gurnuti toliko duboko da će blato udisati još godinu dana nakon toga. Ili ti predlažeš da ne poslušam jednog od Izabranih?" Jedva je potisnula drhtaj na samu pomisao. Marilin je pokušala da sakrije lice otpijući gutljaj, ali je zaškiljila. „A šta je s tobom, Falion?", upita Šiejn. „Da li bi ti volela da pitam Moridina da te odvede? Mogao bi da ti nađe nešto manje tegobno." A mule bi mogle da pevaju kao slavuji.
Falion nije čak ni oklevala. Naklonila se kao služavka, uspravnih leđa, a lice joj još više ublede. „Ne, gospodarice", rekla je žurno. „Ja sam zadovoljna svojim položajem, gospodarice."
„Vidiš?" rekla je Šiejn drugoj Aes Sedai. Veoma je sumnjala da je Falion i blizu toga da bude zadovoljna, ali bi žena radije prihvatila bilo šta što bi joj se ponudilo nego da se neposredno suoči s Moridinovim nezadovoljstvom. Iz istog razloga, Šiejn je upravljala njome vrlo čvrstom rukom. Nikad ne možeš znati šta jedan od Izabranih može saznati, i presuditi da nešto nije dobro urađeno. Ona sama je mislila da je njen neuspeh bio duboko zakopan, ali nije htela da rizikuje. „Kada ponovo bude mogla da usmerava, neće sve vreme morati da bude služavka, Marilin." U svakom slučaju, Moridin je rekao da Šiejn može da je ubije ako želi. Uvek je postojalo to ako njen položaj počne previše da je žulja. Rekao je da može da ubije obe sestre ako želi.
