Srce zime полностью

„To bi moglo biti", rekla je Marilin mračno. Bacila je postrance pogled na Falion i namrštila se. „Sada, Mogedijen me je uputila da vam ponudim pomoč onakvu kakvu mogu, ali reči ću ti odmah, ja neću ući u kraljevsku palatu. U celom gradu ima previše sestara za moj ukus, ali palata je, povrh toga, puna divljakuša. Ne bih prešla ni deset koraka pre nego što bi neko znao da sam tamo."

Uzdahnuvši, Šiejn se zavali i prekrsti noge, odsutno njišući stopalo u papuči. Zašto ljudi uvek misle da ne znate koliko i oni? Svet je pun budala! „Mogedijen ti je naredila da me slušaš, Marilin. Znam, jer mi je Moridin rekao. Nije to izgovorio tako otvoreno, ali mislim da kad on pucne prstima, Mogedijen skače." Govoriti ovako o Izabranom jeste bilo opasno, ali ona je morala da izvede stvari na čistac. „Da li hoćeš ponovo da mi kažeš šta nećeš da uradiš?"

Aes Sedai uskog lica obliznu usne, bacajući još jedan pogled ka Falion. Da li se žena bojala da će sama tako završiti? Istini za volju, Šiejn bi menjala Falion za pravu ličnu služavku u trenu. Pa dobro, dok god bi mogla da zadrži njene ostale usluge. Vrlo verovatno će obe morati da umru kada se ovo završi. Šiejn nije volela da ostavlja nevezane krajeve.

„Nisam lagala o tome", rekla je Marilin polako. „Zaista ne bih prešla ni deset koraka. Ali u palati je već žena. Ona može da uradi šta ti treba. Mada bi verovatno bilo potrebno vreme da se s njom uspostavi veza."

„Samo se postaraj da to ne potraje predugo, Marilin." Dakle. Jedna od sestara u palati bila je Crni ađah, zar ne? Ona je morala da bude Aes Sedai, a ne samo Prijateljica Mraka, da bi uradila ono što je Šiejni bilo potrebno.

Vrata su se otvorila i Murelin ispitivački pogleda; njegova krupna, mišićava pojava gotovo je ispunjavala vrata. Iza njega je mogla da vidi još jednog muškarca. Kada je klimnula glavom, Murelin je koraknuo u stranu i dao znak Devidu Henlonu da uđe, zatvorivši vrata za njim. Henlon je bio umotan u tamni ogrtač, ali je proturio jednu ruku da preko haljine uhvati Falion za stražnjicu. Ona mu je uputila ogorčen pogled, ali se nije pomerila. Henlon je bio deo njene kazne. Pa ipak, Šiejn nije želela da ga gleda kako miluje ženu.

Ine pogledavši, Rand stupi kroz prolaz u dugačku, tamnu prostoriju. Napor da zadrži tkanje, borba sa saidinom, natera ga da se zaljulja; došlo mu je da povrati, da se presamiti i izbaci sve iz sebe. Bilo mu je naporno da ostane uspravljen. Nešto svetla prodiralo je kroz zasune na nekoliko malih prozora, postavljenih visoko na jednom zidu, taman toliko svetla da vidi dok drži Moć. Nameštaj i velika neodređena obličja prekrivena čaršavima gotovo su ispunjavali odaju, a između njih su stajala široka burad, onakva kakva se koriste za čuvanje grnčarije, sanduci svih oblika i veličina, kutije i ukrasi. Ostalo je slobodno jedva nešto više od prolaza, širine korak ili dva. Bio je siguran da neće zateći sluge u potrazi za nečim, ili kako čiste. Najviši sprat kraljevske palate imao je nekoliko takvih skladišnih prostorija, koje su delovale kao potkrovlja ogromnih seljačkih kuća, a bile su podjednako zaboravljene. Osim toga, ipak je bio ta’veren. Dobro je da niko nije bio tu kada se Kapija otvorila. Jedan njen kraj je odsekao ugao praznog kovčega umotanog u pocepanu, polutrulu kožu, a drugi je napravio gladak rez čitavom dužinom dugačkog stola pretrpanog vazama i drvenim kutijama. Možda je neka kraljica Andora jela za tim stolom, vek ili dva ranije.

Vek ili dva ranije, šturo se nasmeja Lijus Terin u njegovoj glavi. Vrlo dugo. Za ljubav Svetlosti, pusti to! Ovo je Jama usuda! Glad se smanjivala dok je čovek nestajao u Randovom umu.

Barem jednom je imao svoje sopstvene razloge da sluša žalbe Lijusa Terina. Žurno je dao znak Min da ga prati sa šumske čistine na drugu stranu kroz prolaz, i čim je prošla, pustio je da se zatvori za njom u brzom, uspravnom blesku svetlosti, tako što je otpustio saidin. S njim je blagosloveno otišla i mučnina. U glavi mu se i dalje pomalo vrtelo, ali nije se osećao kao da će povratiti ili se stropoštati ili pak oboje. Mada je osećaj prljavštine ostao, zagađenost Mračnog curila je u njega iz tkanja koja je vezao oko sebe. Prebacujući remen svog kožnog zavežljaja s jednog ramena na drugo, rukavom je pokušao da sakrije znoj koji mu je curio niz lice. U svakom slučaju, nije morao da se boji da će Min, posle svega, primetiti.