Ona krenu, ne čekajući odgovor, ne pogledavši iza, klizeći s mirnim dostojanstvom. Napokon, šta je on drugo mogao osim da uradi ono što mu je rečeno? Koliko se sećao, glavna domaćica je bila navikla da svi rade onako kako im je rečeno. Žureći da je sustigne, uspeo je da napravi samo jedan korak pored nje pre nego što ga je njen zapanjen pogled naterao da se povuče, cimajući pramen kose i mrmljajući izvinjenja. Nije navikao da hoda za nekim. Nije računao da će morati da menja ponašanje. Delić vrtoglavice je ostao, a takođe i prljavština zagađenosti. Izgleda da je mahom loše raspoložen u zadnje vreme, osim ako je Min bila s njim.
Pre nego što su poodmakli, duž hodnika su počele da se pojavljuju sluge u livreji, glancajući i čisteći prašinu i noseći sve i svašta, krećući se u svim pravcima. Očigledno je odsustvo ljudi u trenutku kada su on i Min napustili prostoriju bilo retkost. Ta’veren ponovo. Kada su sišli niz uske stepenice za poslugu ugrađene u zidu, bilo ih je još više. I još nešto, mnogo žena koje nisu nosile livreju. Domanke bakarne kože, niske blede Kairhijenjanke, žene maslinaste kože i tamnih očiju, koje sasvim sigurno nisu bile Andorke. Naterale su ga da se osmehne, malim samozadovoljnim osmehom. Nijedna nije imala ono što bi on mogao nazvati bezvremenim licem, i znatan broj njih je imao bore, koje nikad nisu ukrašavale lice nijedne Aes Sedai, ali povremeno bi mu se koža naježila kada bi prošao blizu njih. One su usmeravale, ili barem držale saidar. Gazdarica Harfor ga je vodila kraj zatvorenih vrata gde su ga takođe prolazili žmarci. Iza tih vrata su morale biti druge žene koje usmeravaju.
„Oprostite, gazdarice“, rekao je hrapavim glasom, za koji je odlučio da će biti Nulijev. „Koliko Aes Sedai ima u Palati?"
„To se tebe ne tiče“, odsekla je. Pogledala je preko ramena i uzdahnula, a onda progovorila mekše. „Ne verujem da smeta da znaš. Pet, brojeći gospu Elejnu i Ninaevu Sedai.“ Dodir ponosa joj je prožeo glas. „Odavno nije toliko Aes Sedai odjednom tražilo gostoprimstvo ovde.“
Randu je došlo da prasne u smeh, mada mu uopšte nije bilo smešno. Pet? Ne, to je uključivalo Ninaevu i Elejnu. Tri prave Aes Sedai. Tri! Ko god da su bile ostale, nije bilo bitno. Počeo je da veruje da su glasine o stotine Aes Sedai koje su se kretale ka Kaemlinu s vojskom, značile da bi zaista moglo da bude toliko spremnih da prate Ponovorođenog Zmaja. Umesto toga, čak su i njegove prvobitne nade, za njih pregršt, bile preterano optimistične. Glasine su bile samo glasine. Ili neki Elaidin plan. Svetlosti, gde je Met? Boje mu blesnuše u glavi za trenutak je mislio da je to Metovo lice i on posrnu.
„Ako si došao pijan ovamo, Nuli“, rekla je čvrsto gazdarica Harfor, „gorko ćeš se pokajati zbog toga. Lično ću se za to postarati!"
„Da, gazdarice", promrmljao je Rand, pozdravljajući je. U njegovoj glavi se Lijus Terin ludački smejao, jecajući. Morao je da dođe ovamo bilo je neophodno, ali je već zažalio.
Okružene svetlošću
„Ovako“, rekla je, šibajuči tokom Duha oko pokušaja dečački mršave učenice Morskog naroda da je ogradi. Dodajući silu svog sopstvenog toka, gurnula je devojku dalje i u isto vreme usmerila Vazduh u tri odvojena tkanja. Jedan je golicao Talaan po rebrima kroz plavu lanenu bluzu. Jednostavan trik, ali je devojka iznenađeno dahnula, i na trenutak je njena veza sa Izvorom za dlaku popustila, postavši najbleđi mogući drhtaj Moći koja je ispunjavala. U tom otkucaju srca Ninaeva je prestala da gura njeno tkanje i uputila svoje ka prvobitnom cilju. Guranje štita na Talaan nalikovalo je šamaranju zida osim što se bol širio jednako po njenoj koži, a ne samo po dlanu, teško da je to bio napredak ali je sjaj saidara iščezao čim su druga dva tkanja Vazduha zarobila Talaanine ruke sa strane i skupile joj kolena u širokim, tamnim nogavicama.
