Vrlo lepo urađeno, ako je Ninaeva mislila na sebe. Devojka je bila vrlo okretna, vrlo vešta sa svojim tkanjima. Osim toga, pokušaj da se postavi štit na nekome ko drži Moć bio je u najboljem slučaju opasan, a jalov u najgorem, osim ako si mnogo jači od njih ponekad ako jesi a Talaan joj je bila toliko bliska po snazi da to nije donelo nikakvu prednost. To joj je pomoglo da se ne nasmeje samozadovoljno. Činilo se da su nedavno sestre bile zapanjene njenom snagom i verovale da bi samo neko od Izgubljenih mogao biti jači. Talaan još uvek nije usporila; jedva da je bila više od deteta. Petnaest? Možda mlađa! Sama Svetlost zna koliki je njen potencijal. Barem niko od Vetrotragača to nije pomenuo, i Ninaeva nije imala nameru da pita. Nije je zanimalo koliko će devojčica Morskog naroda postati jača od nje. Uopšte.
Bosa stopala su mlatarala po šarenom zelenom tepihu, Talaan je uzaludno pokušala da probije štit koji je Ninaeva lako držala, a onda poraženo uzdahnula i oborila oči. Čak i kada bi uspela da sledi Ninaevina uputstva, ponašala se kao da ju je izneverila, a sada se tako obeshrabreno snuždila da je moglo delovati kao da su tkanja Vazduha jedino što je drži uspravljenu.
Pustivši tokove da iščeznu, Ninaeva je namestila šal i zaustila da kaže Talaani šta je pogrešila. I da joj skrene pažnju ponovo da je beskorisno pokušavati da se oslobodiš, osim ako si mnogo jači od onoga ko te drži. Morski narod jedva da je verovao ičemu što bi im rekla, dok im ne bi rekla deset puta i pokazala dvadeset.
„Upotrebila je tvoju silu protiv tebe", rekla je Senina din Rijal neposredno, pre nego što je Ninaeva mogla da progovori. „I ometala te je, ponovo. To je poput rvanja, devojko. Umeš da se rveš.“
„Probaj ponovo“, naredila je Zaida kratko trznuvši tamnom tetoviranom rukom.
Sve stolice u sobi su pomerile do zidova, mada nije zaista bilo potrebe za prostorom, i Zaida je gledala poduku sedeći pored šest Vetrotragača, meteža crvene i žute i plave bogato ukrašene svile i svetlo obojenog lana, i minđuša i nosnih prstenova i lanaca s medaljonima koji su terali čoveka da ustukne. Uvek je bilo tako; jedna ili dve učenice su koristile za podučavanje - ili, kako je Ninaeva čula, Merililu, koja je bila prinuđena da zauzme mesto učenice, osim ako je sama podučavala dok su Zaida i jedna ili druga grupa vetrotragača posmatrale. Gospa od talasa nije mogla da usmerava, naravno, mada je uvek bila prisutna, a niko od vetrotragačica nije hteo da učestvuje lično. O, to se nije nikad dešavalo.
Po Ninaevinoj proceni, današnja grupa je bila veoma čudna, ako se uzme u obzir opsesija Morskog naroda položajem. Zaidina vetrotragačica Šijelin sedela je s njene desne strane, vitka, hladno uzdržana žena, visoka gotovo koliko i Avijenda i viša od Zaide. To je bilo u redu, barem koliko je Ninaeva razumela, ali Zaidi je s leve strane bila Senina, a ona je služila na jedrilici, jednom od manjih brodova Morskog naroda, a i među njima je njena bila najmanja. Naravno, izdržljiva žena naboranog lica i kose gusto prošarane sedima, u prošlosti je nosila više prstenova nego sad, i više zlatnih medaljona na lancu preko tamnog, levog obraza. Bila je vetrotragačica gospi od brodovlja pre nego što je Nesta din Reas bila izabrana na tu dužnost, ali po njihovom zakonu, kada gospa od brodovlja ili gospa od talasa umre, njena vetrotragačica mora da počne ponovo od najnižeg nivoa. Ninaeva je bila sigurna da tu ima nešto više od jednostavnog poštovanja Senininog prethodnog položaja. Rejnin, mlada žena glatkih, okruglih obraza, koja je takođe služila na jedrilici, bila je nastolici pored Seninine, a Kurin, kamenog lica i bezizražajnih očiju, sedela je pored Šijelin, poput crne skulpture. Ovakva postavka je potisnula Kajru i Tibrajlu do najdaljih stolica, a obe su bile vetrotragačice gospi od talasa lično, s po četiri debele minđuše u svakom uhu i gotovo isto medaljona koliko je imala sama Zaida. Mada je to možda bilo samo zato da bi držali odvojeno sestre nadmenih pogleda. Mrzele su jedna drugu s takvom strašću, koju jedino krvni srodnici mogu da dostignu. Možda je to bio razlog. Razumeti Ata’an Mijere bilo je gore nego pokušati da razumeš muškarce. Žena bi mogla da poiudi pokušavajući.
Mrmljajući za sebe, Ninaeva cimnu šal i pripremi se, sređujući svoja tkanja. Čista radost držanja saidara jedva da se mogla porediti s njenom ljutnjom. Probaj ponovo, Ninaeva. Još jednom, Ninaeva. Uradi sada, Ninaeva. Makar Renaila nije bila tu. Često su htele od nje da podučava nešto što nije znala tako dobro kao druge prečesto, nešto što je jedva znala, priznala je nerado; ona nije imala mnogo vežbe u Kuli i kad god bi makar i malo postala nesigurna, Renaila je bila potpuno oduševljena pomišlju da će je naterati da se znoji. I ostale su je terale da se znoji, ali nisu delovale kao da mnogo uživaju u tome. U svakom slučaju, posle punog sata bila je umorna. Prokleta Sareita i njena obaveza!
