Ponovo je napala, ali ovog puta je Talaanin tok Duha sreo njen mnogo blaže nego što je očekivala, i njen tok je odgurnuo drugi dalje u stranu nego što je nameravala. Iznenada šest niti Vazduha jurnuše od devojke, pravo ka Ninaevi, i Ninaeva ih hitro iseče Vatrom. Grubi tokovi pucnuše nazad u Talaan, vidno je potresavši, ali pre nego što su čestito nestali, još šest se pojavilo, brže nego ranije. Ninaeva ošinu. I zinu kada je Talaanino tkanje Duha zadrhtalo oko njenog i omotalo se oko nje, odsecajući je od saidara. Bila je pod štitom! Talaan ju je stavila pod štit! I kao poslednje poniženje, tokovi Vazduha su joj čvrsto vezali ruke i noge, gužvajući joj suknju.
„Devojka je ima“, rekla je Kaira, zvučeći iznenađeno. Zahvaljujući hladnom pogledu koji joj je uputila, niko ne bi pomislio da je ona Talaanina majka. Zaista, Talaan je delovala posramljena sopstvenim uspehom, otpuštajući tokove istog trena i oborivši oči ka podu.
„Veoma dobro, Talaan", rekla je Ninaeva, budući da niko drugi nije izustio ni reč hvale ili ohrabrenja. Iživcirano je povukla svoj šal i smestila ga na laktove. Nije bilo potrebe da kaže devojci da je imala sreće. Bila je brza, istini za volju, ali Ninaeva nije bila sigurna da bi i ona sama mogla još dugo da usmerava. Sasvim sigurno nije bila u najboljem stanju. „Bojim se da je ovo sve vreme koje imam danas, tako...“
„Pokušaj ponovo“, naredila ja Zaida, naginjući se napeto napred. „Hoću da vidim nešto.“ To nije bilo objašnjenje, ili išta nalik na izvinjenje, prosto izražavanje činjenice Zaida nikad nije objašnjavala niti se izvinjavala. Samo je očekivala poslušnost.
Ninaeva je pomislila da kaže ženi da u svakom slučaju ne može videti ništa od onoga što su one radile, ali je odmah odbacila tu misao. Ne sa šest vetrotragačica u sobi. Pre dva dana je izrekla glasno svoje mišljenje i sasvim sigurno nije htela da se to ponovi. Pokušala je da razmišlja o tome kao o kazni zato što je govorila pre nego što je razmislila, ali to nije zaista bilo od koristi. Želela je da ih nikad nije naučila da se povezuju.
„Još jednom", rekla je stisnuto, okrećući se ka Talaani, „i onda moram da idem."
Ovaj put je bila spremna za devojćinu smicalicu. Usmeravajući, srela je Talaanino tkanje mnogo okretnije, i s manje snage. Devojka joj se nesigurno osmehnula. Mislila je da Ninaeva neće biti ometena drugačijim tokovima Vazduha ovog puta, zar ne? Talaanino tkanje poče da se uvija oko njenog i ona hitro pusti svoje da ga zaustavi. Biće spremna kada žena bude napravila svoje tokove Vazduha. Ili možda ne Vazduha, ovog puta. Sasvim sigurno ništa opasno. Ovo je vežba. Samo što se Talaanin tok Duha nije potpuno uvio, i Ninaeva se žestoko zaljulja dok je Talaan udarala pravo na nju i zaustavljala je. Još jednom saidar iščeznu iz nje i veze Vazduha joj zarobiše ruke uz telo i vezaše kolena.
Pažljivo je udahnula. Moraće da čestita mladoj ženi. Nije bilo načina da se izvuče iz toga. Da joj je ruka bila slobodna, iščupala bi pletenicu iz temena.
„Zadrži!“, naredila je Zaida, ustavši da graciozno priđe Ninaevi, dok su joj se crvene, svilene nogavice nežno ljuljale oko bosih stopala, a čvorovima isprepletana crvena ešarpa se njihala pri njoj. Vetrotragačice su ustale s njom i pratile je poređane prema rangu. Kaira i Tebreila su ledeno izbegavale jedna drugu, žureći da zauzmu mesta najbliže gospi od talasa, dok su Senina i Rainin pratile na korak rastojanja.
Poslušno, Talaan je zadržala štit na Ninaevi i vezama, ostavljajući je da stoji kao statua. I da se puši kao kotao koji je ostao predugo da ključa. Odbila je da se cima kao slomljena lutka, a to je bilo sve što je mogla osim da stoji mirno. Kaira i Tebreila su je proučavale s hladnim prezirom, a Kurin s teškim nepoštovanjem koje je imala prema svima što su obitavali na kopnu. Žena kamenih očiju se nije podsmevala ni mrštila, niti zapravo imala bilo kakav izraz, ali ne bi čovek mogao biti dugo s njom, a da ne postane svestan njenog mišljenja. Samo je Rainin pokazala najmanji dodir saosećanja malen, sažaljiv osmeh.
Zaidine oči odmereno sretoše Ninaevine. Žene su bile skoro jednake visine. „Držiš najjače što možeš, učenice?"
Talaan se duboko nakloni, došavši u paralelu sa podom, dodirujući čelo, usne i srce. „Kao što si zapovedila, gospo od talasa", gotovo je šapnula.
„Šta ovo znači?“, zahtevala je da zna Ninaeva. „Pusti me. Ovakvo ophođenje može da vam prođe s Merililom, ali se zamislite na trenutak...!“
„Kažeš da ne postoji način da se probije štit osim ako si mnogo jača“, preseče je Zaida. Ton joj nije bio grub, ali je jasno stavila do znanja da namerava da je slušaju, a ne da sluša. „Ako je Svetlosti drago, saznaćemo da li si nam rekla ispravno. Dobro je poznato kako Aes Sedai umeju da nateraju istinu da se vrti kao vir. Vetrotragačice, napravićete krug. Kurin, ti ćeš voditi. Ako se oslobodi, potrudite se da ne načini štetu. Kao podstrek... Učenice, spremi se da je okreneš naglavačke kada izbrojim do pet. Jedan."
