Ninaeva je s naporom progutala argumente. Imali su gorak ukus. Bolja poduka? Šta je to značilo? Nije mislila da želi zaista da sazna.
Dok zaista ne napusti sobu, i dalje je bila učiteljica Morski narod je bio krut u svojim pravilima; Ninaeva je pretpostavljala da bi labava pravila na brodu dovela do nevolja, ali je želela da one shvate da nisu na brodu i dalje je bila učiteljica, i to je značilo da ne može jednostavno da se iskrade napolje, koliko god želela. Još gore, njihova pravila su bila krajnje specifična kada su se odnosila na učitelje poreklom vezane za obalu. Pretpostavljala je da bi jednostavno mogla odbiti da sarađuje, ali ako bi i za dlaku prekršila nagodbu, ove žene bi razglasile to od Tira pa do Svetlost zna gde! Čitav svet bi znao da su Aes Sedai prekršile datu reč. Nije mogla da podnese ni pomisao o tome šta bi to značilo za položaj Aes Sedai. Krv i krvavi pepeo! Egvena je bila u pravu, i neka je spaljena zbog toga!
„Hvala ti, gospo od talasa, što si mi dozvolila da te podučavam", rekla je, klanjajući se i dodirujući prstima čelo, usne i srce. Ne beše to baš dubok naklon, već brz klecaj sve što će danas dobiti. Pa dobro, dva. Vetrotragačicama takođe sleduje jedan. „Hvala vam, vetrotragačice, što ste mi dozvolile da vas podučavam.“ Sestre koje na kraju budu otišle kod Ata'an Mijere puči će kada saznaju da su njihovi đaci mogli da im kažu šta da podučavaju, i kada, i čak i da im narede šta da rade kada ne podučavaju. Na lađi Morskog naroda, učitelj koji je inače obitavao na tlu bio je viši samo od malog od palube, i to samo malo. A sestre neće dobiti ni debele kese sa zlatom, koje su se koristile da se drugi učitelji namame na brod.
Zaida i vetrotragačice ponele su se veoma slično kao da je najniža mala od palube objavila da odlazi to jest, stajale su u nemoj grupi, jednostavno čekajući da ona ode, i ne baš strpljive. Samo ju je Rainin udostojila pogleda. Nestrpljivog pogleda. Nakon svega što je rečeno i učinjeno, ipak je bila vetrotragačica. Talaan je i dalje stajala tamo gde su je ostavili, kao ponizna prilika koja zuri u ćilim pred svojim bosim stopalima.
Dignute glave i pravih leđa, Ninaeva je napustila sobu sa svakim komadom dostojanstva u koji se mogla umotati. Bili su to znojavi i zgužvani komadi. U hodniku je dohvatila vrata obema rukama i zalupila ih što je jače mogla. Glasan udarac je odjekivao i bio vrlo zadovoljavajući. Ako bi se iko požalio, uvek je mogla da kaže da su joj vrata kliznula iz ruku. Zaista i jesu iskliznula, kada im je dala dobar zamah.
Okrenuvši se od vrata, zadovoljno je otresla ruke. I pogledala ko je to čeka u hodniku.
U jednostavnoj tamnoplavoj haljini koju joj je nabavila jedna od Srodnica, Alivija uopšte nije izgledala neobično, na prvi pogled: malo viša od Ninaeve, oko plavih očiju imala je nežne bore, a tragove sedih u zlatnožutoj kosi. Mada, te su plave oči iskrile snagom, poput očiju sokola ustremljenog na plen.
„Gazdarica Korli poslala me je da ti kažem kako bi volela da večerate zajedno", rekao je plavooki soko sporim seanšanskim naglaskom. „Gazdarica Karistovan, gazdarica Arman i gazdarica Huarde će takođe biti tamo.“
„Šta ti radiš ovde sama?“, zahtevala je Ninaeva da zna. Želela je da je, kao većina ostalih sestara, u stanju da bude svesna snage druge žene čak i ne razmišljajući o tome, ali to je bilo još nešto što nije imala vremena da nauči. Možda je neko od Izgubljenih bio jači od Alivije, ali sasvim sigurno niko drugi. I bila je Seanšanka. Ninaeva je želela da je tu još neko osim njih dve. Čak i Lan, a ona mu je naredila da se kloni njenih lekcija s Morskim narodom. Nije bila sigurna da je poverovao u njenu priču o tome kako se okliznula niz stepenice, pre neki dan. „Ne treba da ideš nikud bez pratnje!"
Alivija je slegnula samo jednim ramenom. Pre nekoliko dana ona je bila gomila glupog smeškanja, kraj kojeg bi i Talaan delovala smelo. Sada se više nikom nije smeškala. „Niko nije bio slobodan, pa sam izašla sama. U svakom slučaju, ako me uvek čuvate, nikad nećete početi da mi verujete, i ja nikad neću uspeti da ubijem sul’dam.“ Rečeno tako običnim glasom, to je nekako zvučalo još hladnije. „Morale biste da učite od mene. Oni Aša’mani za sebe kažu da su oružje, i nisu loši, videla sam to, ali ja sam bolja.“
„To može biti“, oštro je odgovorila Ninaeva podižući svoj šal. „A možda mi znamo više nego što ti misliš.“ Ne bi joj smetalo da za ovu ženu demonstrira par tkanja koja je naučila od Mogedijen. Uključujući i nekoliko za koje su se sve složile da su previše gadna da bi se bilo kome uradile. Osim... Bila je veoma sigurna da bi druga žena vrlo lako mogla da je nadjača, šta god ona uradila. Nije joj bilo lako da ne počne pod tim pogledom da se premešta s noge na nogu. „Dok osim ako! mi ne odlučimo drugačije, nećeš dozvoliti da te ponovo vidim bez dve ili tri žene iz Srodnica, ako znaš šta je dobro za tebe.“ „Ako ti tako kažeš“, odgovorila je Alivija, ni najmanje zbunjena. „Koju poruku želiš da prenesem gazdarici Korli?"
