„Reci gazdarici Korli da ću morati da odbijem njen ljubazni poziv. I zapamti šta sam ti rekla!“
„Reći ću joj“, rekla je Seanšanka otegnuto, prelazeći preko opomene. „Ali ne mislim da je to bio baš poziv. Sat nakon prvog mraka, tako je rekla. Možda ćeš hteti to da zapamtiš." Sa sveznajućim osmejkom, ona ode, uopšte ne žureći da se vrati tamo gde je pripadala.
Ninaeva je zurila u leda žene koja je odlazila, i to ne zato što je nije pozdravila kako je priličilo. Pa dobro, ne samo zbog toga. Šteta što nije nastavila da se glupo osmehuje, makar sestrama. Bacivši pogled ka vratima koja su krila Ata’an Mijere, Ninaeva je razmislila da li da prati Aliviju, da bi bila sigurna da je uradili ono što joj je rečeno. Umesto toga, krenula je u suprotnom pravcu. Nije žurila. Bilo bi neprijatno ako bi Morski narod izašao i zaključio da je ona prisluškivala, ali sasvim sigurno nije žurila. Jednostavno je želela da hoda odsečno. To je bilo sve.
Ata’an Mijere teško da su bili jedini u palati koje je htela da izbegne. Ne baš poziv, je li? Sumeko Karistovan, Čilares Arman i Famila Huarde su bile u Kružoku pletilja zajedno s Riejnom Korli. Večera je bila samo izgovor. One su htele da razgovaraju s njom o Vetrotragačicama. Preciznije, o odnosu između Aes Sedai u palati i „divljakuša“ Morskog naroda. Ne bi je baš izgrdile zbog toga što nije uspela da održi dostojanstvo Bele kule. Nisu otišle toliko daleko; barem ne još, mada se činilo da se približavaju. Ali cela ta večera bila bi ispunjena naglašenim pitanjima i oštrim komentarima. Nije bilo baš da bi im prosto mogla narediti da prestanu. Sumnjala je da bi reagovale na išta manje od naređenja. I bile su u stanju da dođu da je traže ako ona ne ode njima. Trud da ih nauči da pokažu kičmu bio je velika greška. Makar nije bila jedina koja je morala da se nosi s time, iako je smatrala da je Elejna uspela da izbegne najgore. O, koliko se radovala što če ih videti u polazničkom belom ili haljinama Prihvaćenih. Koliko se radovala da nikad više ne vidi Ata’an Mijere!
„Ninaeva!“, začu se čudan, tih povik iza nje. S naglaskom Morskog naroda. „Ninaeva!“
Držeći ruku podalje od pletenice, Ninaeva se okrenula na peti, spremna da ošine jezikom. Sada nije podučavala, nisu na brodu, i mogle bi je krvavo ostaviti na miru!
Talaan se zanela zaustavljajući se ispred nje, dok su joj bose noge klizale po tamnocrvenim podnim pločicama. Dahćući, mlada žena se osvrnula, kao da se boji da bi joj se neko mogao prikrasti. Trgla bi se svaki put kada se livrejisani sluga pomeri na obodu njenog vidokruga, i ponovo počinjala da diše tek kada bi uvidela da je to bio samo sluga. „Mogu li da idem u Belu kulu?“, pitala je bez daha, stežući ruke i poskakujući s noge na nogu. „Nikada me neće izabrati. Žrtvovati tako to zovu kada ostaviš more zauvek, ali ja sanjam o tome da postanem polaznica. Majka će mi užasno nedostajati, ali... Molim te. Moraš me povesti u Kulu. Moraš!"
Ninaeva trepnu na to navaljivanje. Mnoge žene su sanjale o tome da postanu Aes Sedai, ali nikad pre nije čula da je ijedna rekla da sanja o tome da postane polaznica. Osim toga... Ata’an Mijere su odbijali da povezu Aes Sedai na bilo kom brodu čija je Vetrotragačica mogla da usmerava, ali da bi sprečili sestre da dublje zađu u to, povremeno bi izabrali poneku učenicu da ide u Belu kulu. Egvena je rekla da su trenutno samo tri sestre poreklom od Morskog naroda, i sve tri slabe u Moći. Za tri hiljade godina to je bilo dovoljno da ubede Kulu da je sposobnost bila retka i mala kod žena Ata’an Mijera, i da to ne zavređuje istraživanje. Talaan je bila u pravu; nekom jakom kao ona nikada ne bi dozvolili da pođe u Kulu, čak ni sada kada se njihovo okolišenje približavalo kraju. Zapravo, to je bio deo pogodbe s njima da će sestrama poreklom od Ata'an Mijera biti dozvoljeno da se odreknu toga što su Aes Sedai i da će se vratiti na brodove. Dvorana Kule će poludeti zbog toga!
„Pa, obuka je vrlo teška, Talaan", rekla je ona nežno, „i moraš da imaš barem petnaest godina. Osim toga...“ Nešto drugo što je mlada žena rekla iznenada ju je zaustavilo. „Nedostajaće ti majka?“, rekla je s nevericom, ne mareći kako će to zvučati.
„Ja imam devetnaest!", odgovorila je Talaan negodujući. Gledajući u to dečačko lice i obline, Ninaeva nije bila sigurna da joj veruje. „I naravno da će mi nedostajati majka. Da li ja delujem neprirodno? O, shvatam. Ti ne razumeš. Mi smo vrio privržene nasamo, ali ona mora da izbegava bilo kakvu naznaku biagonaklonosti javno. To je ozbiljan prestup kod nas. Mogao bi prouzrokovati da majci oduzmu čin i da obe obese naglavačke na brodu da bi nas išibale."
Ninaeva se namrštila na reč naglavačke. „Sasvim sigurno mogu da razumem da želiš to da izbegneš“, rekla je. „Pa ipak...“
