„Sećaš li se kako si me držao u našim odajama juče ujutru?" mrmljala je, pogledavši naviše dovoljno brzo da bi videla kako osmehom zamenjuje zabrinutost na licu. Naravno da se seća. Lice joj se zažarilo. Razgovarati s prijateljicama je bilo jedno, ali biti tako otvorena s mužem nešto sasvim drugo. „Pa, hoću da me odvedeš nazad, upravo sada, i da me sprečiš da išta obučem još oko godinu dana!“ U početku je bila veoma besna zbog toga. Ali on je imao načine da je natera da zaboravi da bude besna.
Zabacio je glavu i nasmejao se; glasan smeh je odjekivao i nakon nekoliko trenutaka ona se nasmejala s njim. Međutim, htela je da zajeca. Nije se baš šalila po tom pitanju.
To što je imala muža značilo je da ne mora da deli krevet s još jednom ili dve žene, i omogućilo joj i dnevni boravak. Sasvim sigurno nije bio velik, ali je uvek delovao prijatno, s dobrim kaminom i malim stolom sa četiri stolice. Sasvim sigurno dovoljno za nju i Lana. Mada, njene nade da će doći u svoj kutak osujećene su čim su ušli u dnevni boravak. Glavna domaćica je čekala na sredini cvetnog ćilima, ponosno poput kraljice, sređena pod konac, kao da je upravo završila oblačenje, i vrlo nezadovoljna. A u jednom uglu sobe je bio grubo odeven, zguren druškan, sa užasnom bradavicom na nosu i teškim zavežljajem koji mu se ljuljao o ramenu.
„Ovaj čovek tvrdi da ima nešto što vam je hitno potrebno", rekla je gazdarica Harfor pošto se kratko naklonila. Vrlo kratko, mada kako je dolikovalo; nije se razbacivala naklonima ni za koga, osim za Elejnu. Zvučala je podjednako neodobravajuće i prema Ninaevi i prema čoveku sa bradavicom. „Ne smeta mi da vam kažem da mi se uopšte ne sviđa kako on izgleda."
Onako umorna, Ninaeva gotovo da ne bi ni mogla da prigrli Izvor, ali je uspela u treptaju oka, podstaknuta mislima o ubicama i Svetlost zna čemu već. Lan mora da je uhvatio neku promenu na njenom licu, jer je iskoračio ka bradavičavom čoveku; nije dotakao mač, ali iznenada je čitav njegov stav delovao kao da je sečivo već isukano. Nije bila u stanju da shvati kako je nekad umeo da joj pročita misli kada je druga držala njegovu vezu, ali joj je bilo drago zbog toga. Uspela je da se suprotstavi Talaan makar snagom! ali nije bila sigurna da bi u ovom trenutku mogla da usmeri dovoljno da prevrne stolicu. „Ja nikada..." počela je.
„Oprostite, gazdarice“, zgureni čovek je brzo promumlao, cimajući masni pramen kose. „Gazdarica Tan je rekla da želite da me vidite odmah. Poslovi Ženskog kruga, rekla je. Nešto u vezi s Čenom Bjuijem.“
Ninaeva se trgla, a tren kasnije se setila da zatvori usta. „Da“, rekla je polako, zureći u čoveka. Videti išta osim groznog belega jeste bilo teško, ali je bila sigurna da ga nikada pre nije videla. Poslovi Ženskog kruga. Nijednom muškarcu ne bi bilo dozvoljeno ni da primiriše tamo. U pitanju je bila tajna. Mada, zadržala je saidar. „Ja... sećam se, sada. Hvala, gazdarice Harfor. Sigurna sam da imate mnogo šta oko čega se treba pobrinuti."
Radije nego da shvati znak, glavna domaćica je oklevaia, sumnjičavo se mršteći prema njoj. Namršten pogled je kliznuo do zgurenog čoveka, a onda se zaustavio na Lanu i nestao. Klimnula je sama za sebe, kao da je njegovo prisustvo na neki način značilo razliku! „Onda ću vas ostaviti. Sasvim sam sigurna da se lord Lan može pobrinuti za ovog druškana."
Gušeći nezadovoljstvo, Ninaeva jedva da je sačekala da se vrata zatvore pre nego što je skolila zgurenog čoveka s mladežom. „Ko si ti?“, zahtevala je da zna. „Kako znaš ta imena? Ti nisi Dvoreča..."
Čovek se... ustalasao. Nije bilo druge reči za to. Talasao se i izduživao u visinu, i iznenada je to bio Rand, koji se mrštio i gutao, u razbarušenoj vuni sa onim užasnim glavama koje su sjajile crveno i zlatno na rukama i s kožnim zavežljajem na jednom ramenu. Gde je to naučio? Ko ga je naučio? Odolela je zamisli da se sama preruši, samo na trenutak, da bi mu pokazala da i ona to može.
„Vidim da nisi sledio svoj sopstveni savet“, rekao je Rand Lanu, kao da ona ne postoji. „Ali zašto joj dozvoljavaš da se pretvara da je Aes Sedai? Čak i da joj prave Aes Sedai to dozvole, mogla bi da bude povređena.“
„Zato što ona jeste Aes Sedai, čobanine“, odgovorio je Lan tiho. Ni on nije gledao u nju! I još uvek je delovao spreman da izvuče mač u treptaju oka. „A što se onog prvog tiče... Ponekad je jače od tebe. Jesi li ti poslušao?"
Rand tada pogleda u nju, da bi se namrštio u neverici, čak i kada je namerno popravila šal tako da se žute rese zaljuljaju. Mada je, lagano odmahujući glavom, rekao: „Ne. U pravu si. Ponekad si previše slab da uradiš ono što bi trebalo."
„Šta to vas dvojica trabunjate?" upitala je oštro.
„Samo muške priče“, odgovorio je Lan.
„Ne bi to razumela“, rekao je Rand.
Šmrknula je na to. U devet od deset prilika, tračevi i besmisleno trućanje, to su bile muške priče. U najboljem slučaju. Umorno je otpustila saidar. Nevoljno. Naravno da nije bilo potrebe da se štiti od Randa, ali bi volela da se drži još malo, samo da bi ga dodirivala, umorna ili ne.
