Bilo bi idiotski slepo nastaviti dalje. Mogao bi natrčati pravo na tog čoveka, ili bi ga mogli videti. Za sada, Rohajd misli kako Rand ne zna da je on u gradu, što je bila prednost, suviše bitna da bi se ispustila. Znao je gde je Rohajd odseo - u jednoj od gostionica gde su odsedali stranci. Može da se muva oko nje sutra i da sačeka novu priliku. Možda preko noći i ostali stignu. Činilo mu se da bi mogao ubiti bilo koju dvojicu zajedno, možda čak i petoricu, ali se to nije moglo učini u tišini. Protiv petorice bi bio ranjen, a u najboljem slučaju bi morao da ostavi svoj mač, što bi vrlo nerado učinio. To je bio poklon od Avijende. U najgorem ...
Treptaj krznom oivičenog ogrtača privuče mu pogled, lepršajući na vetru dok je nestajao iza ugla pred njim, a on potrča ka njemu. Stražari pored osmatračnice se ispraviše, pri čemu je čovek na vrhu skinuo čegrtaljku s pojasa. Jedan od onih u podnožju odvaga svoju dugu toljagu, dok drugi podiže hvataljku naslonjenu na stepenice osmatračnice. Njen račvasti kraj bio je napravljen da zakači i zadrži ruku ili nogu ili vrat, a sama motka bila je okovana gvožđem, te ju je to obezbeđivalo od svakog mača ili sekire. Pažljivo su ga posmatrali oštrim okom.
On im klimnu glavom i osmehnu se, a onda napadno proviri niz ulicu, posmatrajući ljude u njoj. Nije lopov koji trči, samo čovek koji pokušava nekoga da stigne. Toljaga se vrati na kuku o pojasu, hvataljka na stepenice. Nije ponovo pogledao ka stražarima. Pred sobom je ugledao nagoveštaj ogrtača, možda i crvenog kaputa, dok je onaj koji ih je nosio skretao u drugu ulicu.
Podižuči ruku kao da nekog pozdravlja, Rand požuri za čovekom, provlačeći se između ljudi i kolica uličnih prodavaca. Drugi, koji su na poslužavnicima nudili igle i pribadače ili češljeve, pokušaše povicima da privuku njegovu, ili bilo čiju pažnju. Ovde je malo ko nosio vez, a jednostavno kanapče kojim su muškarci vezivali kosu bilo je mnogo uobičajenije nego čak i najjednostavnija kopča. Ove ulice su, u najboljem slučaju, bile pretrpane i krive - rasuto šarenilo jeftinih gostionica i uskih kamenih stambenih zgrada s tri ili četiri sprata koje su se nadnosile iznad mesarskih ili voskarskih radnji, ili berbernica, limara ili lončara ili bačvara. Kočija ne bi mogla da prođe ovuda, a nije bilo ni nosiljki ni jahača, tek šačica livrejisanih slugu koji su, noseći korpe, išli svojim poslom, žurno, s visine merkajući sve oko sebe osim uličnih stražara. Patrola i osmatračnica je bilo čak i ovde.
Konačno se dovoljno približio da bi jasno video čoveka koga je pratio. Rohajd je konačno pokazao dovoljno razuma da se uvije u ogrtač i skrije svoj crveni kaput i beskorisni mač, ali nije bilo sumnje u to ko je on. Uistinu, činilo se kako sada pokušava da ni najmanje ne upada u oči, šunjajući se ivicom ulice dok se ramenom češao o izloge radnji. Iznenada je kradom pogledao oko sebe pa se izgubio u prolazu izmedu majušne korpare i gostionice s toliko prljavom oznakom da joj je ime bilo potpuno nečitko. Rand se gotovo iskezi; nije gubio vreme da požuri za njim. Nije bilo nikakvih uličnih stražara niti osmatračnica u uličicama i prolazima Far Madinga.
Ti su prolazi bili još izuvijaniji nego ulice koje je Rand upravo napustio, čineći sopstveni splet kroz unutrašnjost svakog dela grada, a Rohajd je već bio nestao s vidika, no Rand je mogao da mu čuje čizme kako odzvanjaju na vlažnom, prljavom kamenju. Zvuk se odbijao i umnogostručavao između kamenih zidova bez prozora sve dok je jedva mogao da razazna odakle dopire, ali on je pratio, trčeći kroz prolaze tek dovoljno široke da dva čoveka idu naporedo. Ako su bili prijatelji. Zbog čega je Rohajd došao u ovaj lavirint? Kuda god da se uputio, želeo je brzo da stigne. Ali nije mogao znati kako da koristi prolaze da bi s jednog stigao na drugo mesto.
Odjednom Rand shvati da čuje samo sopstvene korake i zaustavi se u mestu. Tišina. S mesta gde je stajao, mogao je da vidi još uzanih prolaza kako se račvaju iz ovog u kome je bio. Jedva dišući, naprezao je sluh. Tišina. Gotovo je odlučio da se okrene na drugu stranu. A onda je čuo udaljeno čangrljanje iz najbližeg prolaza, kao da je neko slučajno u prolazu šutnuo kamen o kameni zid. Bolje da ubije tog čoveka i da završi s tim.
