,Ja nisam toliko sigurna", uzdahnu Riejna. „Kao što znate, Kara je bila neka vrsta mudre žene na Tomanskoj Glavi. Veoma uticajna u svom selu. Divljakuša, naravno. Pomislili biste da mrzi Seanšane, ali nije tako, ne sve njih. Vrlo je privržena sul’dam koja je uhvaćena s njom, i vrlo uzbuđena da mi ne povredimo bilo koju od njih. Lemora ima samo devetnaest - tetošena plemkinja koja je imala izuzetnu nesreću đa se iskra pokazala u njoj baš onog dana kada je Tančiko pao. Kaže da mrzi Seanšane i da želi da plate za ono što su uradili Tančiku, ali se odaziva na svoje damane ime, Larija, podjednako kao i na Lemora, i osmehuje se ka sul’dam i dozvoljava im da je maze. Ne sumnjam u njih, ne kako sumnjam u Aliviju, ali sumnjam da bi bilo koja od njih mogla da se suprotstavi sul’dam. Mislim da, ako bi sul’dam naredila bilo kojoj od njih da joj pomogne da pobegne, ona bi to i uradila, i bojim se da se uopšte ne bi mnogo borila ako bi sul’dam probala ponovo da je veže."
Kad je zaćutala, tišina se otegla.
Ninaeva je delovala kao da sagledava suštinu, boreći se sama sa sobom. Zgrabila je svoju pletenicu, a onda je pustila, skupila ruke čvrsto preko grudi, rese na šalu su joj se njihale dok je grlila samu sebe. Prešla je pogledom preko svih, osim Lana. Ka njemu nije čak ni bacila pogled.
Konačno je duboko udahnula i naterala se da se suoči s Riejnom i Alis. „Moramo da im skinemo adam. Držaćemo ih na oku dok ne budemo mogle da budemo sigurne - a Lemoru i posle; ona mora da odene belo! - i postaračemo se da nikad ne ostanu nasamo, naročito sa sul'dam, ali adam se mora skinuti!" Govorila je vatreno, kao da je očekivala suprotstavljanje, ali preko Elejninog lica pređe široki osmeh odobravanja. Još tri žene u koje nisu mogle da budu sigurne teško da se moglo prihvatiti kao dobra vest, ali nisu imale izbora.
Riejna jedva da je klimnula glavom u znak slaganja - trenutak kasnije - ali Alis sa osmehom prođe oko stola da potapše Ninaevu po ramenu, i Ninaeva zaista pocrvene. Pokušala je da to sakrije grubo se nakašljavši i mršteći se ka Seanšanki u kavezu od saidara, ali njeni pokušaji nisu bili baš uspešni, a Lan ih pokvari, u svakom slučaju.
„Taisar Maneteren", rekao je meko.
Ninaevi se usta otvoriše, a onda iskriviše u drhtavi osmeh. Iznenadne suze joj zablistaše u očima dok se okretala da ga pogleda, a lice joj je bilo radosno. I on se njoj osmehnuo, i nije bilo ničeg hladnog u njegovim očima.
Elejna se borila da ne razjapi vilicu. Svetlosti! Možda ipak nije ohladio bračnu postelju. Na tu misao ona se zacrvene. Pokušavajući da ne gleda u njih, pogled joj pade na Mari, koja je i dalje bila vezana za stolicu. Seanšanka je zurila pravo preda se, dok su joj suze tekle niz njeno punačko lice. Pravo preda se. U tokove koji su sprečavali da zvuk dopre do nje. Sada nije mogla poreći da vidi tokove. Ali kada je to rekla, Riejna odmahnu glavom.
„Sve one plaču ako ih nateramo da dugo gledaju tkanje, Elejna", rekla je poverljivo. I s dodirom tuge. „Ali jednom kada tkanje nestane, one ubede sebe da smo ih prevarile. Moraju tako, razumeš. Drugačije bi bile damane, ne sul’dam. Ne, trebaće vremena ubediti gospodaricu pasa da je i sama pas. Bojim se da na kraju ipak nisam imala nikakve dobre novosti, zar ne?“
„Ne mnogo", rekla joj je Elejna. Nikakve, zapravo. Samo još jednu teškoću da je pridodaju ostalim. Koliko će još loših novosti moći da se pridoda pre no što te gomila sahrani? Mora da dobije neke dobre vesti, uskoro.
