Srce zime полностью

Stigavši napokon u svoju sobu, Elejna je žurno presvukla jahaću haljinu uz pomoć Esande, sedokose služavke koja se ranije povukla s dužnosti, a koju je izabrala za ličnu sobaricu. Vitka, dostojanstvena žena se sporo kretala, ali znala je svoj posao i nije gubila vreme ćaskajući. Zapravo, jedva da je i reč izgovorila sem preporuka u oblačenju i svakodnevnih primedaba koje su Elejnu podsećale na njenu majku. Plamenovi su plesali nad tankim cepanicama na širokom mermernom ložištu u jednom kraju sobe, ali je vatra činila malo da otera hladnoću iz vazduha. Brzo je obukla plavu vunenu haljinu s nizovima morskih perli na okovratniku i rukavima, srebrom obrađen pojas s malim bodežom u srebrnim koricama i srebrom ukrašene plave somotske papučice. Možda više neće biti vremena za presvlačenje pre nego se vidi s trgovcima, a oni moraju biti zadivljeni njenom pojavom. Morala je da bude sigurna da je i Birgita tamo; Birgita je najviše vredna divljenja u svojoj uniformi. A Birgita je čak i slušanje trgovaca shvatala kao odmor. Po vrelom čvoru razdraženosti negde u potiljku, kapetan-general Kraljičine garde teško je podnosila te izveštaje. Stavljajući nizove bisera na uši, otposlala je Esandu njenom ognjištu u odajama za penzionere. Žena je odbila Lečenje kada joj je bilo ponuđeno, ali je Elejna slutila da je bole zglobovi. U svakom slučaju, ona je bila spremna. Neće nositi krunu kćeri naslednice: može ostati na njenom noćnom stočiću, u malom kovčegu od belokosti koji je služio za nakit. Nije imala mnogo dragulja; većinu je već založila, a ostalo će možda morati da ide tamo kud i tanjiri. Nije bilo svrhe brinuti sada o tome. Imala je samo nekoliko trenutaka za sebe pre nego što ponovo skoči na dužnost.

Glavni pisar se uspravio s niske naslonjače kada je ušla, pritiskajući kožom uvezane spise na uzane grudi, i zaneo se oko okruglog stola da bi se čudno poklonio. Nori je bio visok i mršav, s dugim nosom. I s malo belih paperjastih čuperaka kose iza ušiju. Često ju je podsećao na čaplju. Dosta slugu pod njim su takođe bili pisari, ali ipak se na njegovom skerletnom rukavu videla mala mrlja od mastila. Mrlja je izgledala staro, a ona se pitala kriju li ti papiri još neku. Počeo je da ih privija na grudi pre nekoliko dana, samo kada nosi svečanu odeću, a to je uobičajio dva dana posle gazdarice Harfor. Mada, pitanje je da li je to uradio iz odanosti ili samo zbog glavne sobarice.

„Naravno, gazda Nori. Ne bih želela da vas požurujem." Trepnuo je na nju i ona se trudila da ne uzdahne. Po tome kako je naginjao glavu, kao da bolje čuje zvuk, mislila je da je možda malo više nego samo nagluv. Možda mu se zbog toga glas nikada nije menjao. Progovorila je malo glasnije. A možda je ipak samo dosadnjaković. „Sedite i recite mi te važne stvari."

Sela je u jednu izrezbarenu stolicu i pokazala mu na drugu, ali je on ostao da stoji. Uvek je to radio. Zavalila se i spremila da ga sasluša, prekrštajući noge i nameštajući suknje.

Nije gledao u papire. Sve iz papira već je bilo u njegovoj glavi, a papiri su bili tu samo ako ona zatraži da to vidi sopstvenim očima. „Najhitnije, moja gospo, i možda najvažnije, velike količine stipse su otkrivene na vašem imanju u Danbaru. Najvišeg kvaliteta. Mislim da će bankari biti...mmm... manje nesigurni prema mojim pozajmicama u vaše ime kada ovo saznaju.“

Kratko se osmehnuo - na tren je savio tanke usne. Za njega, to je bilo blizu cerenja.

Elejna se uspravila čim je pomenuo stipsu, i nasmešila se mnogo šire.

„To jeste važna vest i, gazda Nori, najbolja u ovome danu", rekla je, skoro se smejući. Najbolja otkad je stigla u Kaemlin, svakako, ali i najbolja danas. „Koliko brzo možeš da prevladaš bankarsko kolebanje?“ To je pre bilo kao da su joj zalupili vrata pred nosom, samo ne baš toliko bezobrazno. Bankari su u prste znali s koliko mačeva ona trenutno raspolaže, a s koliko njeni protivnici. Svejedno, nimalo nije sumnjala da će se zbog bogatih nalazišta stipse predomisliti. A nije ni Nori. „Veoma brzo, moja gospo, i po veoma povoljnim uslovima, rekao bih. Saopštiću im da ću otpočeti pregovore s Tirom ili Kairhijenom ukoliko se njihove najbolje ponude pokažu nedovoljnim. Neće se igrati s mogućnošću da izgube posao, moja gospo." Sve je to izrekao onim suvim i ravnim glasom, bez imalo zadovoljstva koje bi svako drugi pokazao. „Naravno, biće pozajmica koje će se vraćati od budućih prihoda, a biće i troškova. Tu su troškovi vađenja rude i prevoza. Danabar je planinski kraj i malčice udaljen od Lugardskog druma. Svejedno, trebalo bi da se ostvari dovoljno prihoda da možete sprovesti u delo svoje namere u vezi sa stražom, moja gospo. A i u vezi sa svojom akademijom."