„Dovoljno teško da je prava reč, ako si digao ruke od pokušavanja da me odvratiš ođ onoga što nameravam da radim s akademijom, gazda Nori", odovorila je ona, umalo prasnuvši u smeh. Bio je ljubomoran na andorsko blago kao kokoška s jednim piletom; čvrsto protiv toga da ona preuzme školu čiju je izgradnju Rand naredio u Kaemlinu, vraćao se na svoje argumente ponovo i ponovo sve dok mu glas nije ličio na svrdlo koje joj buši lobanju. Do sada je škola imala nekoliko učenjaka sa učenicima, raštrkanih u Novom gradu po raznim gostionicama, ali čak je i na ovoj zimi svakog dana stizalo sve više njih, i počeli su da traže više prostora. Nije svakako nameravala da im da palatu, ali ipak im je trebalo nešto. Nori je želeo da štedi andorsko zlato, ali ona je gledala u andorsku budućnost. Tarmon Gai’don se primiče, pa ipak ona mora misliti da će budućnosti biti, bilo da Rand ponovo slomi svet bilo obrnuto. Inače ne bi bilo svrhe nastavljati ni sa čim, a ona nije samo mogla da sedi i čeka. Čak i da zna da će Poslednja bitka sve zaustaviti, ona ne može samo skrstiti ruke. Rand je osnivao škole za slučaj
„I dalje mislim da je opasnost veoma mala, moja gospo, ali da se više ne treba upuštati u to nakon onog što sam upravo saznao iz Tar Valona." Njegov ton se nije menjao, ali je očito bio potresen. Prsti su mu dobovali po papirima u ruci, poigravajući kao nožice pauka da bi se potom smirili. „Hm... Bela kula je izdala proglas obznanjujući... hm... da je gospodar Rand Ponovorođeni Zmaj i nudeći mu... hm... zaštitu i vodstvo. Takođe proglašava anatemu za sve koji mu priđu drugačije sem preko Kule. Mudro je biti obazriv zbog besa Tar Valona, moja gospo, čega ste i vi svesni." Značajno je pogledao ka prstenu Velike zmije na ruci koja je počivala na rezbarenom rukohvatu stolice. Znao je za raskol u Kuli, naravno - možda jedino crvendaći u Seleisinu nisu znali, niko do sada nije mogao da ne zna - ali on je bio previše obazriv da je pita kome je odana. Iako je očigledno hteo da kaže „Amirlin Tron" umesto „Bela kula" i samo Svetlost zna šta umesto „gospodar Rand”. Nije mu to uzimala za zlo. Bio je oprezan, a ta osobina je bila potrebna čoveku na njegovom položaju.
Elaidin proglas ju je ipak zapanjio. Frkćući, pažljivo je okretala prsten. Elaida je nosila taj prsten još pre nego što se ona rodila. Žena je bila nadmena, pogrešno orijentisana, slepa za svako drugo gledište osim sopstvenog, ali nije bila glupa. Daleko od toga. „Da li ona stvarno misli da će on
„Možda je već prihvatio, moja gospo, po mojim izvorima iz Kairhijena.“ Nori bi zadrhtao na pomisao da je vođa doušnika. Pa, iskrivio bi usta u gađenju, u svakom slučaju. Glavni pisar je upravljao riznicom, nadzirao sluge koje su vodile glavni grad, i savetovao presto u državnim pitanjima. Svakako nije imao mrežu očiju i ušiju, kao Ađasi ili kao pojedine sestre. Ali je često razmenjivao pisma sa znanim i dobro obaveštenim ljudima iz ostalih prestonica, tako da je njegov savet mogao biti u toku s vestima. „Ona šalje pisma samo jednom nedeljno i izgleda da je nakon poslednjeg neko napao Sunčevu palatu Jednom moći.“
„Moći?“, zabezeknuto se nagnula.
Nori klimnu glavom. Mogao bi trenutno početi izveštaj o popravci ulica. „Tako moj dopisnik izveštava, moja gospo. Aes Sedai ili možda Aša’mani ili čak Izgubljeni. Bojim se da ovde izveštaj prenosi tračeve. Krilo u kome se nalaze odaje Ponovorođenog Zmaja uništene su velikim delom i on sam je nestao. Rasprostranjeno je verovanje da je otišao da klekne pred Amirlin Tron. Neki takođe veruju da je poginuo u napadu, ali ne mnogo njih. Savetujem da ne radite ništa dok ne budemo imali jasniju sliku." Zaustavio se, glave vrlo uzdignute. „Prema onome što sam video od njega, moja gospo", rekao je lagano, „ja sam ne bih verovao da je mrtav dok tri dana ne bih sedeo s lešom.“
