Umalo se nije izbečila. To je skoro bila šala. Gruba šaljiva primedba, u najmanju ruku. Od Halvina Norija! Ni ona nije verovala da je Rand mrtav. Što se klečanja pred Elaidom tiče, taj Čovek je bio previše svojeglav da se bilo kome potčini. Mnogo poteškoća se moglo izbeći kada bi hteo da klekne pred Egvenom, a ona mu je bila prijateljica iz detinjstva. Elaida je imala šansi koliko i koza na dvorskom balu, posebno kad on sazna za proglas. Ipak, ko ga je napao? Seanšani zasigurno nisu mogli dosegnuti Kairhijen. Ako su Izgubljeni rešili da otvoreno delaju, to bi moglo značiti veći haos od onog što trenutno pritiska svet, ali najgore bi bilo da je to bio Aša’man. Ako se njegove sopstvene kreacije okrenu protiv njega... Ne! Ona ne može da ga zaštiti, koliko god mu zaštita trebala. Morao je jednostavno da se sam snađe.
„Šta još vaši dopisnici imaju da izveste, gazda Nori?“, pitala je naglas, ostavljajući Randa po strani. Još joj nije nadohvat ruke i mora se truditi da se usredsredi na održavanje Andora.
Njegovi dopisnici su imali mnogo šta da kažu, iako su neki od njihovih izveštaja bili dosta stari. Nisu svi koristili golubove, a čak su i najvernijim trgovcima trebali meseci da stignu na odredište. Trgovci kojima se nije moglo verovati prihvatali su pisma i nisu ih ni isporučivali. Malo njih je moglo da unajmi glasnike. Elejna je imala na umu da otvori Kraljevsku poštu, ako prilike ikada dozvole. Nori se žalio da su njegova pisma iz Ebou Dara i Amadora preplavljena onim što se već nedeljama već govorka po ulicama.
Nisu ni sve novosti bile važne. Njegovi dopisnici zaista nisu bili oči i uši; jednostavno su pisali o novostima iz grada, o govorkanjima s dvora. Iz Tira su stigle priče o brodovima Morskog naroda koji bez vodiča prolaze kroz Zmajeve prste i sada se okupljaju na obalama grada, priče da su se plovila Morskog naroda sukobila sa Seanšanima na moru, iako je to bilo samo govorkanje. Ilijan je bio tih, i pun Randovih vojnika, koji su se oporavljali od borbe sa Seanšanima; ništa više se nije znalo; čak je bilo pitanje je li Rand u gradu. Kraljica Saldeje je i dalje bila povučena, negde u unutrašnjosti, što je Elejna već znala, ali izgleda ni kralj Kandora nije viđen u Čačinu mesečima, a i kralj Šijenara je navodno pregledao granice s Pustoši, iako se pričalo da je Pustoš mirnija nego što je zapamćeno. U Lugardu je kralj Roedran skupljao sve plemiće, koji su pak dovodili svoje vojnike, a grad se već brinuo zbog dve velike vojske ulogorene blizu granice sa Andorom: jedna beše puna Aes Sedai, a druga pune Andoraca, i sad su brinuli i o tome šta bi razuzdanik poput Roedrana nameravao.
„A tvoj savet ovde?“, upitala je kada je završio, iako joj savet nije bio potreban. Zapravo, nije joj bio potreban ni u ostalom. Događaji su bili predaleko da bi uticali na Andor, ili su bili nevažni - samo pregled onog što se događa u ostalim zemljama. Ipak, očekivalo se da ga pita iako su oboje znali da ima odgovor: „Ne radi ništa", poduprt njegovim argumentima. Murandija nije bila daleko, niti je bila nevažna, pa ipak je ovog puta oklevao, mršteći se. Nori je bio spor i metodičan, ali je retko oklevao.
„Ništa što se ovog tiče, moja gospo", rekao je na kraju. „Kao i obično, savetovao bih da pošaljemo izaslanika Roedranuda pokuša da sazna njegove ciljeve. Može se uplašiti zbog događaja severno od njega, ili zbog aijelskih pljačkaša o kojima toliko slušamo. Opet, iako je uvek bio neambiciozan, može biti da sprema neki poduhvat u severnoj Altari. Ili u Andoru, pod ovim okolnostima. Na nesreću..." I dalje pritiskajući papire uz grudi, raširio je pomalo ruke i uzdahnuo, možda s izvinjenjem, možda u neprilici.
Nažalost, još nije bila kraljica i nijedan njen izaslanik ne bi prišao ni blizu Roedrana. Ako bi njeno pravo propalo, a on već primio izaslanika, onaj čije bi pravo bilo uvaženo mogao bi se osvetiti Murandiji, da ga nauči pameti, a lord Luan i ostali su već bili na njegovoj teritoriji. Bila je bolje obaveštena od Prvog sluge, samo što su njene informacije stizale od Egvene. Nije imala nameru da otkriva svoj izvor, ali je rešila da mu olakša. Mora da su mu se zbog toga krivila usta: zna šta treba uraditi, a ne vidi način za to.
