Prigrlivši ponovo Izvor, usmerila je četiri niti Vatre da upali prvo jednu stojeću svetiljku, a onda i drugu. Mali naspramni plamenovi dobro osvetliše sobu nakon tame i u prvi mah Birgita podiže ruku da zaštiti oči. Kaput kapetan-generala zaista joj je pristajao; beskrajno bi zadivila trgovce.
„Ne bi još uvek trebalo da usmeravaš", prekori je Ninaeva, žmirkajući od iznenadnog svetla. I dalje je bila u istoj plavoj haljini dubokog izreza u kojoj ju je Elejna videla ranije, dok joj je šal sa žutim resama visio s laktova. „Dan-dva odmora uz dosta sna najbolje bi ti povratili snagu." Namrštila se ka mešinama vruće vode, prevrnutim na pod. „I trebalo bi da budeš na toplom. Bolje je da izbegneš groznicu, nego da treba da se Leči.“
„Mislim da je Dijelin danas dokazala svoju odanost”, rekla je Elejna podižući jastuke uz uzglavlje da bi se mogla nasloniti, a Ninaeva zgroženo odmahnu rukama. Na malom srebrnom poslužavniku na jednom od noćnih stočića stajao je srebrni pehar s tamnim vinom, i ka njemu Elejna pogleda kratko, nepoverljivo. „Težak način da se to dokaže. Mislim da imam toh prema njoj, Avijenda.“
Avijenda slegnu ramenima. Kada su stigli u Kaemlin, ona se vratila aijelskom načinu oblačenja s gotovo smešnom žurbom, zamenivši svilu za bluze od algode i široke vunene suknje, kao da se iznenada prepala od mokrozemske raskoši. S tamnim šalom oko pojasa i tamnom maramom koja joj je držala dugu kosu pozadi, bila je slika i prilika učenice Mudrih, mada je zadržala jedini nakit, složenu srebrnu ogrlicu od isprepletanih pločica, poklon od Egvene. Elejna i dalje nije razumela njenu hitnju. Melaina i ostale delovale su spremno da joj puste po njenom dok god je nosila odeću mokrozemaca, ali sada su je ponovo imale u šaci, čvrsto kao što je polaznica bila u rukama Aes Sedai. Jedini razlog što su joj dozvolile da uopšte ostane u palati - u gradu, uopšte - bio je što su ona i Elejna bile prvosestre.
„Ako misliš da imaš, onda imaš." S naglašavanja očiglednog prešla je na privrženu grdnju. „Ali mali toh, Elejna. Imala si razloga da sumnjaš. Ne možeš imati obavezu zbog svake misli, sestro.“ Ona se nasmejala, kao da je iznenada shvatila odličnu šalu. „Taj način nosi previše ponosa, i moraću da budem preponosna tobom, samo Mudre neće prozvati tebe zbog toga.“
Ninaeva upadljivo prevrnu očima, ali Avijenda samo odmahnu glavom, noseći se strpljivo s neznanjem druge žene. Ona s Mudrima nije proučavala samo Moć.
„Pa, mi svakako ne bismo želeli da vas dve postanete previše ponosne", reče Birgita, s prizvukom nečega što je sumnjivo zvučalo poput potisnutog veselja. Njeno lice je bilo previše mirno, gotovo ukočeno, dok se trudila da se ne nasmeje.
Avijenda zabrinuto pogleda Birgitu. Otkada su ona i Elejna usvojile jedna drugu, i Birgita je usvojila nju, na neki način. Naravno, ne kao Zaštitnik, ali sa istim stavom starije sestre koji je nekad zauzimala prema Elejni. Avijenda nije bila sasvim sigurna kako da se ponaša, ili kako da odgovori na to.
Pridruživanje malom krugu onih koji su znali ko je Birgita zaista bila sasvim sigurno nije pomagalo. Klackala se između žestoke odlučnosti da pokaže da nju Birgita Srebroluka ne zadivljuje i zapanjujuće pokornosti, sa čudnim stankama između toga.
Birgita joj se vragolastim osmehivala, što izblede kada je podigla uski zavežljaj iz krila i veoma pažljivo počela da razmotava tkaninu. Dok je odmotavala bodež dugačkog sečiva, drške obmotane kožom, njeno lice ogrube, a kroz vezu poteče prigušeni gnev. Elejna je prepoznala nož istog trenutka; isti takav je videla u ruci svetlokosog ubice.
„Nisu pokušavali da te otmu, sestro", rekla je Avijenda meko.
Birgitin glas beše gnevan. „Kad je Melar ubio prvu dvojicu - drugog tako što ga je probo mačem bačenim preko čitave prostorije, kao u krvavoj priči nekakvog zabavljača" - držala je bodež za ivicu drške, okrenut naviše - „ovaj je oduzeo od poslednjeg čoveka i njime ga ubio. Pronašli su četiri gotovo ista bodeža među njima. Ovaj je otrovan."
„Te smeđe mrlje na oštrici su sivi komorač pomešan s prahom breskvine koštice", rekla je Ninaeva, sedajući na ivicu kreveta i zgađeno se mršteći. „Samo pogled na njegove oči i jezik, i znala sam da ga je to ubilo, a ne nož.“
„Stvarno", reče Elejna tiho posle nekoliko trenutaka. Zaista, stvarno. „Dvokoren, da ne bih mogla da usmeravam, ili stojim, kad smo već kod toga, i dva čoveka da me drže na nogama dok me treći ubada otrovanim bodežom. Zamršen plan."
„Mokrozemci vole zamršene planove", rekla je Avijenda. Bacivši nelagodan pogled ka Birgiti, naslonila se na zid i dodala: „Neki od njih.“
„Jednostavan, na svoj način", rekla je Birgita dok je ponovo umotavala nož, jednako pažljivo kako ga je i razmotala. „Bila si laka meta. Svi znaju da u podne jedeš sama." Dugačka pletenica joj se zaljuljala dok je odmahivala glavom. „Sreća je što prvi čovek koji je stigao do tebe nije imao ovo; jedan ubod, i bila bi mrtva. Sreća što se zadesilo da je Melar prolazio i čuo čoveka kako psuje u tvojim odajama. Dovoljno sreće za ta’verena."
