Veliki lov полностью

„Jes’, matora budalo“, s vrata reče Zera. On se trže. Toliko je bio utonuo u misli da nije ni čuo kada se vrata otvoriše. Zeru je godinama poznavao. Navraćao je tokom svojih lutanja kod nje, a ona je uvek do kraja koristila njihovo prijateljstvo da mu kaže šta misli. „Matora budala, koja ponovo igra Igru kuća. Sem ako me uši ne varaju, taj mladi lord govori kao da je iz Andora. Kairhijenjanin nije, to je sigurno. Daes Dae’mar dovoljno je opasna i bez toga što si stranog lorda umešao u svoje spletke.“

Tom trepnu, a onda razmisli o tome kako je Rand izgledao. Onaj kaput svakako da je bio dovoljno dobar za nekog lorda. Zaista je ostario, kada takvo šta može da mu promakne. Samoprekorno, shvati da razmišlja da li da kaže Zeri istinu ili da je pusti da i dalje tako misli. Treba samo da pomislim o Velikoj igri, i počinjem da igram. „Momak je čobanin, Zera, iz Dve Reke.“

Ona se prezrivo nasmeja. „A ja sam kraljica Geldana. Kažem ti, posled njih godina Igra je postala opasna u Kairhijenu. Ni nalik onome što znaš iz Kaemlina. Sada ima i ubistava. Ako ne pripaziš, neko će te preklati.“

„Kažem ti da više nisam u Velikoj igri. S time sam završio pre skoro dvadeset godina.“

„Jes’.“ Nije zvučala kao da mu veruje. „Kako god bilo, mladi strani lordovi u stranu, počeo si da izvodiš u plemićkim zamkovima.“

„Dobro plaćaju.“

„I uvući će te u svoje spletke čim otkriju kako. Vide čoveka, i smesta pomisle kako mogu da ga iskoriste. To im je kao popiti čašu hladne vode. Taj tvoj mladi lord neće ti pomoći. Živog će ga pojesti.“

On odustade od pokušaja da je ubedi kako je van svega toga. „Jesi li zbog toga došla, Zera?“

„Jes’. Zaboravi na Veliku igru, Tome. Oženi se Denom. Uzeće te, budala, takvog koščatog i sedokosog. Oženi se njome, i zaboravi ovog mladog lorda i Daes Dae’mar.“

„Hvala na savetu“, suvo odgovori. Da se ošenim? Da je opteretim matorim mužem? Nikada neće postati bard, s mojom prošlošću na vratu. „Ako nemaš ništa protiv, Zera, hteo bih neko vreme da budem sam. Noćas izvodim za gospu Arilin i njene goste. Moram da se pripremim.“

Ona frknu, odmahnu glavom i zalupi vrata za sobom.

Tom poče da lupka prstima po stolu. S kaputom ili bez njega, Rand je i dalje samo čobanin. Da je bio nešto više, ono što je Tom pretpostavljao – muškarac koji može da usmerava – ni Moiraina, niti bilo koja druga Aes Sedai ne bi ga pustile da nesmiren ode. S Rogom ili bez njega, momak je samo čobanin.

„Izvukao se iz toga“, naglas reče, „a i ja sam.“

„Ne razumem“, reče Loijal. „Uglavnom sam dobijao. A onda je Dena došla i priključila se igri. Sve je smesta povratila. Dobila je svako bacanje. Rekla je da mi je to mali nauk. Šta je time mislila?“ Rand i Ogijer probijali su se kroz Forgejt. Grozd je ostao za njima. Sunce je bilo nisko na zapadu, crvena lopta napola ispod obzorja. Senke su im bile duge na svetlosti zalazećeg sunca. Na ulici nije bilo nikoga izuzev jedne od onih velikih lutaka, Troloka s jarećim rogovima i mačem za pojasom. Približavao im se, zajedno s petoricom ljudi koji su mu pokretali motke. Iz drugih delova Forgejta još su se čuli zvuci veselja, iz smera zabavnih dvorana i krčmi. Ovde vrata već behu zamandaljena, a kapci na prozorima zatvoreni.

Rand stade, dodirnuvši drvenu kutiju za flautu, i prebaci je preko leđa. Pretpostavljam kako ne mogu očekivati da digne ruke od svega i pođe sa mnom, ali barem smo mogli da razgovaramo. Svetlosti, kad bi se samo Ingtar pojavio. Gurnu ruke u džepove i napipa Seleninu poruku.

„Nije valjda da je...“ Loijal nelagodno zasta. „Nije valjda da je varala? Svi su se cerili, kao da nešto pametno radi.“

Rand slegnu ramenima ispod plašta. Moram da uzmem Rog i pođem. Ako čekamo Ingtara, svašta se može desiti. Fejn će pre ili posle doći. Moram da se držim podalje od njega. Ljudi s lutkom bili su skoro kraj njih.

„Rande“, odjednom kaza Loijal, „mislim da to nije...“

Ljudi naglo pobacaše motke na ulicu od nabijene zemlje; umesto da padne, Trolok ispruženih ruku skoči na Randa.

Nije bilo vremena za razmišljanje. Nagonski isuka mač iz kanija munjevitim pokretom. Mesec se diže nad jezerima. Trolok se zatetura unazad, krkljajući. Zareža i pade.

Na trenutak, svi su bili sleđeni. A onda ljudi – morali su to biti Prijatelji Mraka – pogledaše od umirućeg Troloka na ulici ka Randu s mačem u rukama i Loijalom kraj sebe. Okrenuše se i pobegoše.