Rand je takođe buljio u Troloka. Praznina ga je okružila pre no što mu je šaka dotakla balčak; saidin mu je sijao u umu, mučno ga dozivajući. On skupi snagu i natera prazninu da nestane, pa obliznu usne. Bez nje, sav se naježio od straha.
„Loijale, moramo da se vratimo u gostionicu. Hurin je sam, a oni...“ Zastenja kada ga debela ruka diže u vazduh. Bila je dovoljno duga da mu obe njegove pribije uz grudi. Kosmata šaka držala ga je za grlo. Krajičkom oka video je njušku s kljovama tik iznad glave. Nos mu ispuni ogavni smrad, nešto između ustajalog znoja i svinjca.
Brzo koliko ga je i zgrabila, šaka na njegovom grlu beše otrgnuta. Rand je zapanjeno pogleda i vide debele Ogijerove prste kako drže Troloka za zglob.
„Drži se, Rande.“ Loijal je zvučao kao da se napinje. Ogijerova druga ruka pođe oko Troloka i uhvati onu koja je Randa još držala nad zemljom. „Drži se.“ Rand je mlatarao na sve strane. Iznenada pade. Zateturavši se, načini dva koraka da bi dobio mesta i okrenu se podigavši mač.
Loijal je držao Troloka za zglob i podlakticu druge ruke, stojeći iza njega. Široko mu je raširio ruke, dahćući od napora. Svinjoliki Trolok grleno je režao na svom grubom jeziku, zabacujući glavu u pokušaju da kljovama zakači Loijala. Čizme su im klizile preko prašnjave ulice.
Rand pokuša da pronađe gde bi mogao da ubode Troloka a da ne povredi Loijala, ali Ogijer i Trolok igrali su svoj grubi ples, tako da mu se nije pružila prilika.
Zastenjavši, Trolok oslobodi levu ruku, ali pre no što stiže da se potpuno otrgne, Loijal ga uhvati oko vrata. Trolok posegnu ka svom maču; srpoliko sečivo visilo je na pogrešnoj strani za levu ruku, ali palac po palac, tamni čelik poče da klizi iz kanije. I dalje su se nosili po ulici tako da Rand nije mogao da udari a da ne povredi Loijala.
Nevoljno, Rand obrazova prazninu. Saidin je sijao ka njemu, dozivao ga. Učinilo mu se da se nejasno seća vremena kada mu je pevao, ali sada ga je samo privlačio, kao što miris cveta privlači pčelu, a smrad đubrišta muvu. Otvorio mu se, posegao za njim. Ništa nije našao. Kao da je pokušavao da uhvati pravu svetlost. Izopačenost skliznu na njega i ukalja ga, ali nije osećao tok svetla. Gonjen nekim udaljenim očajem, pokuša ponovo i ponovo. I ponovo i ponovo tu beše samo izopačenost.
Loijal iznenada odbaci Troloka u stranu, tako jako da je stvor naleteo na bok jedne zgrade. Udario je glavom, uz glasan prasak, i skliznuo niza zid. Vrat mu beše uvrnut pod nemogućim uglom. Loijal je samo stajao i gledao ga, teško dišući.
Rand na trenutak pogleda iz praznine, pre no što shvati šta se odigralo. Ali čim je to učinio, diže ruke i od praznine i od ukaljanog svetla. Požuri do Loijala.
„Nikada ranije... nisam ubio, Rande.“ Loijal drhtavo uzdahnu.
„Da nisi, ti bi bio mrtav“, odgovori mu Rand. Oprezno pogleda ulice, zamandaljene prozorske kapke i zaprečena vrata. Gde su dva Troloka, biće ih još. „Žao mi je što si to morao da učiniš, Loijale. Ali da nisi, mi bismo bili mrtvi, ili nešto još gore.“
„Znam. Ali ne sviđa mi se. Čak ni ako je to bio Trolok.“ Pokazavši ka zalazećem suncu, Ogijer zgrabi Randa za ruku. „Eno još jednoga.“
Rand naspram sunca nije mogao da razazna pojedinosti, ali izgledalo je da prema njemu i Loijalu ide još jedna družina s ogromnom lutkom. Sada kada je znao šta da gleda, video je da se „lutka“ suviše prirodno kreće, a njuška se dizala da pomiriše vazduh iako niko nije pomerio motku. Mislio je da Trolok i Prijatelji Mraka ne mogu da ga vide među večernjim senkama, niti ulicu oko njega; u suprotnom, ne bi se tako sporo kretali. Ali bilo je jasno da love, i da su sve bliže.
„Fejn zna da sam ovde negde“, reče dok je užurbano brisao sečivo o kaput mrtvog Troloka. „Nahuškao ih je da me pronađu. Samo što se boji da Troloci ne budu primećeni, ili ih ne bi prikrivao. Bićemo bezbedni ako stignemo do neke ulice gde ima Ijudi. Moramo se vratiti do Hurina. Ako ga Fejn pronađe zajedno s Rogom...“
Povuče Loijala za sledeći ugao i pođe ka najbližem zvuku smeha i pesme, ali pre no što je mogao da stigne do njega, još jedna družina pojavi se pred njima u praznoj ulici, skupa s lutkom koja to nije bila. Rand i Loijal zađoše u drugu ulicu. Vodila je na istok.
