„Hurin... Ne, nemoj mi reći. Ne želim da znam.“ Zabavljač odgurnu svoju stolicu i priđe prozoru. „Rog Valera. To znači da Poslednja bitka dolazi. Ko će primetiti? Jesi li video nasmejane ljude na ulicama? Neka barke sa žitom stanu samo na nedelju dana, i neće se više smejati. Galdrijan će misliti da su se svi pretvorili u Aijele. Svi plemići igraju Igru kuća, spletkareći da se približe kralju, spletkareći da steknu više moći no kralj, da svrgnu Galdrijana i
Rand pogleda Loijala. Ogijerove uši su svenule. „Šijenar zato što tamo znam kome da ga dam. A jure nas Troloci i Prijatelji Mraka.“
„Zašto me to ne iznenađuje? Ne. Možda sam matora budala, ali biću to na svoj način. Prepuštam ti slavu, momče.“
„Tome...“
„Ne!“
Zavlada tišina, koju naruši samo škriputanje kreveta kada se Loijal pomeri. Naposletku, Rand kaza: „Loijale, da li bi ostavio nasamo Toma i mene na trenutak? Molim te?“
Loijal je izgledao iznenađeno – ćube na njegovim ušima skoro se zašiljiše – ali klimnu i ustade. „Ona igra s kockama u trpezariji učinila mi se zanimljivom. Možda će me pustiti da igram.“ Tom sumnjičavo pogleda Randa kada se vrata zatvoriše za Ogijerom.
Rand je oklevao. Bilo je stvari koje je morao da zna, a bio je uveren da ih može saznati od Toma. Zabavljač je znao mnoštvo toga o neverovatnom broju stvari. Ali nije bio siguran kako da pita. „Tome“, napokon reče, „ima li knjiga koje sadr že
„U velikim bibliotekama“, polako odgovori Tom. „Čitav niz prevoda, a tu i tamo čak i na Starom jeziku.“ Rand htede da ga upita da li bi mogao da mu pronađe neki, ali zabavljač nastavi: „Stari jezik ima muziku u sebi, ali suviše ljudi, čak i plemića, danas nema strpljenja da ga sluša. Od svih plemića očekuje se da znaju Stari jezik, ali mnogi nauče tek toliko da se pokažu pred ljudima koji ga ne znaju. Prevodi ne zvuče isto, sem ako nisu u visokom pojanju, a to ponekad menja značenje čak i više no većina prevoda. Postoji jedan stih u Ciklusu – ne rimuje se dobro doslovce preveden, ali nema gubitka u značenju – koji ide ovako:
Poseže rukom i dotače čaplje na Randovom visokom okovratniku.
Na trenutak, Rand je mogao samo da zuri u njega, a kada mu se glas povrati, drhtavo reče: „S mačem ih je pet. Balčak, kanije i sečivo.“ Okrenu dlan prema stolu, sakrivši žig. Prvi put otkako je Selenin melem učinio svoje, mogao je da ga oseti. Nije ga boleo, ali znao je da je tamo.
„Tako je.“ Tom se promuklo nasmeja. „Setio sam se još jednog:
Rand odmahnu glavom odbacujući sve to, ali Tom kao da nije primetio: „Ne znam kako isti dan može dvaput da osvane, ali ima još mnogo toga što nema mnogo smisla. Kamen Tira neće pasti dok Ponovorođeni Zmaj ne zavitla
Rand je morao da se potrudi kako bi smirio glas, ali uspelo mu je. „Nijedna Aes Sedai ni za šta me ne koristi. Rekao sam ti da sam Moirainu poslednji put video u Šijenaru. Kazala je da mogu da idem kud hoću, i otišla.“
„I sada s tobom nema nijedne Aes Sedai? Uopšte?“
„Nema.“
Tom pogladi svoje dugačke brkove. Izgledao je zadovoljno, ali istovremeno i iznenađeno. „Zašto si, onda, pitao za Proročanstva? Zašto si poslao Ogijera iz sobe?“
„Ja... nisam želeo da ga uznemirim. Već je dovoljno uzrujan zbog Roga. To sam hteo da te pitam: da li se Rog spominje u... Proročanstvima?“ I dalje nije mogao sebe da natera da to izgovori do kraja. „Svi ti lažni Zmajevi, a sada je i Rog pronađen. Svi misle kako bi Rog Valera trebalo da prizove mrtve junake da se u Poslednjoj bici bore protiv Mračnoga, a... Ponovorođeni Zmaj... trebalo bi da se u njoj bori s Mračnim. Činilo mi se prirodno da te pitam.“
