Veliki lov полностью

„Pretpostavljam da jeste. Malo je njih koji znaju da će Ponovorođeni Zmaj voditi Poslednju bitku, a ako i znaju, misle da će se boriti na strani Mračnoga. Malo njih čita Proročanstva da otkrije šta je istina. A šta si to rekao u vezi s Rogom – trebalo bi?“

„Otkad smo se nas dvojica razišli, Tome, ponešto sam saznao. Junaci će doći bilo kome ko dune u Rog, makar on bio i Prijatelj Mraka.“

Čupave obrve digoše se skoro do kose. „Sad, to nisam znao. Jesi ponešto naučio.“

„To ne znači da ću dopustiti Beloj kuli da me upotrebi kao lažnog Zmaja. Ne želim da imam ništa s Aes Sedai, lažnim Zmajevima ili Moći...“ Rand se ugrize za jezik. Razljutiš se i počneš da blebećeš. Budalo!

„Neko vreme, dečko, mislio sam da Moiraina tebe hoće. Čak sam mislio i da znam zašto. Znaš, niko ne bira da usmerava Moć. To je nešto što mu se desi, kao bolest. Ne možeš da kriviš čoveka što se razboleo, čak i ako to može i tebe da ubije.“

„Tvoj nećak je mogao da usmerava, zar ne? Rekao si mi da si nam zato pomogao, jer je tvoj nećak upao u nevolje s Belom kulom i nije bilo nikog da mu pomogne. Muškarac može da ima samo jednu vrstu nevolje s Aes Sedai.“ Tom se zagleda u sto skupivši usne. „Pretpostavljam kako nema svrhe da poričem. Razumeš, čovek ne voli da priča kako ima muškog rođaka koji je mogao da usmerava. Uuh! Crveni Ađah Ovinu nije ni pružio priliku. Smirile su ga, a onda je umro. Jednostavno je odustao od života...“ Tužno uzdahnu.

Rand se naježi. Zašto Moiraina nije to meni uradila? „Priliku, Tome? Misliš li da je moglo da se sredi nekako drugačije? Da ne poludi? Da ne umre?“

„Ovin je izdržao skoro tri godine. Nikoga nije povredio. Nije koristio Moć sem ako nije morao, a i tada samo da pomogne svom selu. On...“ Tom diže ruke. „Pretpostavljam da nije bilo izbora. Ljudi u mestu gde je živeo rekli su mi da se čitave poslednje godine neobično ponašao. Nisu želeli mnogo da govore o tome. Kada su saznali da sam mu ujak, skoro su me kamenovali. Pretpostavljam da jeste počinjao da ludi. Ali bio je moja krv, momče. Ne mogu da volim Aes Sedai zbog onog što su mu uradile, čak i ako su morale. Ako te je Moiraina pustila, onda si dobro prošao.“

Rand na trenutak ućuta. Budalo! Naravno da ne postoji drugi način. Šta god radio, poludećeš i umreti. Ali Ba’alzamon je rekao – „Ne!“ Pocrvene pod Tomovim pogledom. „Mislim... Jesam se izvukao, Tome. Ali još imam Rog Valera. Razmisli, Tome. Rog Valera. Drugi zabavljači mogu da pripovedaju o njemu, ali ti bi mogao da kažeš da si ga imao u rukama.“ Shvati da zvuči kao Selena, ali to je postiglo samo da se zapita gde li je ona. „Bio bih najsrećniji da pođeš s nama.“

Tom se namršti, kao da razmišlja, ali na kraju odlučno odmahnu glavom. „Momče, prilično mi se sviđaš, ali i ti i ja znamo da sam ti ranije pomogao samo zato što je Aes Sedai bila umešana. Seagan me razumno potkrada, a kada se tome doda Kraljev poklon... U selima nikada ne bih mogao toliko da zaradim. Na moje veoma veliko iznenađenje, Dena me izgleda voli, i – na podjednako veliko iznenađenje – i ja nju. Sad, zašto bih ja sve to ostavio samo da bi me jurili Troloci i Prijatelji Mraka? Rog Valera? Oh, priznaću ti da je to prilično iskušenje, ali ipak ne. Ne, neću ponovo da se mešam u sve to.“

Nagnu se i uze jednu od kutija za instrumente, dugu i usku. Kada je otvori, videlo se da je u njoj flauta, jednostavna, ali ukrašena srebrom. Ponovo zatvori kutiju i gurnu je preko stola. „Možda će ti trebati da nekada ponovo zaradiš večeru, momče.“

„Može biti“, odgovori Rand. „Barem možemo da pričamo. Ja sam u...“ Zabavljač je tresao glavom. „Najbolje je da odmah prekinemo, dečko. Ako budeš navraćao, čak i da ga ne spomeneš, neću moći da ne mislim o Rogu. A ne želim da se mešam u to. Nikako.“

Pošto Rand ode, Tom baci svoj plašt na krevet i sede oslonivši se laktovima na sto. Rog Valera. Kako li je taj seljačić našao... Prekinu misli o tome. Ako predugo bude mislio o Rogu, uhvatiće sebe kako juri s Random da ga nosi u Sijenar. To bi bila priča: nositi Rog Valera u Krajine, progonjeni Trolocima i Prijateljima Mraka. Namršti se i podseti sebe na Denu. Čak i da ga nije volela, talenat kao njen nije se sretao svakoga dana. A ona ga jeste volela, iako nije mogao ni da zamisli zašto.

„Matora budalo“, promrmlja.