Veliki lov полностью

„Jednog dana biće od nje bard“, ponosno reče Tom pošto je otišla. „Jednom čuje priču – samo jednom, pazi! – i do tančina je zapamti. I to ne samo reči, već svaku nijansu, svaki ritam. Dobra je s harfom, a bolje je svirala flautu kad ju je prvi put uzela u ruke no što si ti ikada.“ Stavi drvene kutije za instrumente povrh jednog od većih sanduka, a onda se sruči u stolicu sa koje je ona ustala. „Kada sam prošao kroz Kaemlin na putu ovamo, Bazel Gil mi je rekao da si otišao u društvu s Ogijerom. Između ostalih.“ Pokloni se Loijalu, uspevši čak i da zakovitla plaštom, uprkos tome što je sedeo. „Drago mi je što sam te upoznao, Loijale, sine Arenta, sina Halanovog.“

„I meni što sam tebe upoznao, Tome Meriline.“ Loijal ustade da uzvrati poklon. Kada se ispravi, glava mu skoro dodirnu tavanicu, i on brzo ponovo sede. „Mlada žena reče da želi da postane zabavljač.“

Tom s neslaganjem odmahnu glavom. „To nije život za jednu ženu. Kad smo već kod toga, nije ni za muškarca. Lutaš od varoši do varoši, od sela do sela, pitajući se kako će ovoga puta pokušati da te prevare, i da li ćeš imati da jedeš. Ne, obrnuću je ja. Biće ona dvorski bard nekom kralju ili kraljici do kraja. Aaaah! Niste došli ovamo da pričamo o Deni. Moji instrumenti, dečko. Doneo si ih?“

Rand gurnu zavežljaj preko stola. Tom ga užurbano odveza – trepnu kada vide da je to u stvari njegov stari plašt, sav prekriven raznobojnim zakrpama, isto kao i ovaj koji je sada nosio – i otvori tvrdu kožnu kutiju za flautu, klimnuvši kada je video zlatni i srebrni instrument kako se unutra gnezdi.

„Pošto smo se rastali, time sam zarađivao hleb i prenoćište“, reče mu Rand.

„Znam“, suvo odgovori zabavljač. „I ja sam prenoćio u nekim od tih gostionica, ali to sam morao da zaradim žongliranjem i s nekoliko jednostavnih priča, budući da su kod tebe bili moji – nisi dirao harfu?“ Brzo otvori drugu kutiju od tamne kože i izvadi zlatnu i srebrnu harfu, ukrašenu kao i flauta, ljuljajući je kao da je malo dete. „Tvoji nespretni seljački prsti nisu za harfu.“

„Nisam je ni pipnuo“, uveri ga Rand.

Tom dotače dve strune i trznu se. „Barem si mogao da je štimuješ“, progunđa.

Rand se preko stola nagnu ka njemu. „Tome, želeo si da ideš u Ilijan, da vidiš Veliki lov kad bude krenuo i budeš jedan od prvih koji će načiniti nove priče o tome, ali nisi mogao. Šta bi rekao da ti kažem kako još možeš postati deo toga? Veliki deo?“

Loijal se nelagodno promeškolji. „Rande, jesi li siguran...“ Rand mu mahnu da ćuti, očiju uprtih ka Tomu.

Tom pogleda ka Ogijeru i namršti se. „Zavisilo bi od toga kakav je to deo, i koliki. Ako imaš razloga da veruješ kako jedan od Lovaca dolazi ovamo... Pretpostavljam da su do sada mogli da krenu iz Ilijana, ali trebaće mu nedelje da stigne, ako bude jahao pravo ovamo, a zašto bi? Je li to jedan od onih koji nisu ni otišli u Ilijan? Nikada neće ući u priče bez blagoslova, ma šta uradio.“

„Nije bitno da li je Lov pošao iz Ilijana ili ne.“ Rand ču kako Loijalu stade dah. „Tome, mi imamo Rog Valera.“

Na trenutak zavlada mrtva tišina, a onda Tom poče glasno da se smeje. „Vas đvojica imate Rog? Čobanin i golobradi Ogijer imaju Rog...“ Presamiti se, lupajući se po kolenu. „Rog Valera!“

„Ali zaista ga imamo“, ozbiljno kaza Loijal.

Tom duboko udahnu. I dalje se pomalo smejao. „Ne znam šta ste pronašli, ali mogu da vas odvedem u deset krčmi gde će vam čovek reći da zna čoveka koji zna čoveka koji je već pronašao Rog, a ispričaće vam i kako je nađen – sve dok mu plaćate pivo. Mogu da vas odvedem do trojice ljudi koji će vam prodati Rog, i pod Svetlošću se zakleti u sopstvene duše da je to jedini i pravi. Čak i jedan plemić u gradu tvrdi da u svom zamku drži zaključan Rog. Kaže da je to blago njegove kuće još od Slamanja. Ne znam da li će Lovci ikada pronaći Rog, ali usput će uloviti deset hiljada laži.“

„Moiraina kaže da je to Rog“, reče mu Rand.

Tom se odjednom uozbilji. „Kaže, je li? Mislio sam da mi reče da nije s tobom.“

„Nije, Tome. Nisam je video otkako smo otišli iz Fal Dare, u Šijenaru. A čitav mesec pre toga nije mi rekla ni dve reči.“ Glas mu je bio ogorčen.

A kada je progovorila, poželeo sam da nije. Nikada više neću igrati kako ona svira, Svetlost je spalila sa svim ostalim Aes Sedai. Ne. Ne Egvenu. Ne Ninaevu. Postade svestan da ga Tom pažljivo gleda. „Nije ovde, Tome. Ne znam gde je i nije me briga.“

„Pa, barem imaš dovoljno pameti da o tome ćutiš. Da nisi ćutao, čitav Forgejt bi do sada za to znao, a pola Kairhijena bi pokušavalo da ti ga otme. Pola sveta.“

„Oh, čuvali smo to u tajnosti, Tome. Moram da ga vratim u Fal Daru a da ga Prijatelji Mraka, ili ma ko drugi, ne otmu. To je dovoljno velika priča za tebe, zar ne? Dobro bi mi došao prijatelj koji poznaje svet. Ti si bio svuda; znaš štošta što ja ne mogu ni da zamislim. Loijal i Hurin znaju više od mene, ali sva trojica smo preduboko.“