Veliki lov полностью

Rand zatrese glavom i nastavi dalje, bežeći od razgovora. Bilo je loše što je razgovarao s jednim kairhijenskim lordom: nije želeo da rizikujc razgovor s još jednim. Bartanes je, izgleda, nalazio duboka značenja u najbeznačajnijim primedbama. Rand shvati da je upravo o Daes Dae’mar naučio taman toliko da mu bude jasno da ni pojma nema kako se to igra. Mete, Hurine, brzo pronađite nešto, pa da se izgubimo odavde. Ovi ljudi su blesavi.

A onda uđe u drugu sobu i na njenom suprotnom kraju vide zabavljača koji je svirao harfu i govorio priču iz Velikog lova na Rog. Tom Merilin. Rand stade kao ukopan. Tom ga izgleda nije primetio, mada je zabavljačev pogled dva puta prešao preko njega. Izgleda da je Tom mislio ono što je rekao. Čist prekid.

Rand se okrenu da ode, ali jedna žena vešto stade ispred njega i đodirnu mu grudi. Čipka joj se prelivala oko mekog zgloba. Nije mu bila ni do ramena, ali njena visoka kula od kovrdža dosezala mu je do očiju. Čipka na visokom okovratniku bila joj je nabrana pod bradom, a pruge su pokrivale prednji deo tamnoplave haljine ispod grudi. „Ja sam Alaina Kulijandred. Ti mora da si čuveni Rand al’Tor. Pretpostavljam da Bartanes u sopstvenom zamku ima pravo da prvi razgovara s tobom, ali svi smo fascinirani onim što smo o tebi čuli. Čak sam čula i da sviraš flautu. Može li to biti istina?“

„Sviram flautu.“ Kako je... Kaldevin. Svetlosti, u Kairhijenu svi zaista sve čuju. „Ako bi me izvini...“

„Čula sam da neki strani lordovi sviraju, ali nikada u to nisam verovala. Veoma bih volela da te čujem kako sviraš. Možda bi o ponečemu razgovarao sa mnom. Bartanes je izgleda opčinjen razgovorom s tobom. Moj muž provodi dane isprobavajući svoje vino, tako da sam potpuno sama. Nikada nije sa mnom da pričamo.“

„Mora da ti nedostaje“, kaza Rand, pokušavajući da zaobiđe nju i njene široke suknje. Ona se zvonko nasmeja, kao da je rekao nešto najsmešnije.

Još jedna žena stade pored prve, i još jedna ruka dodirnu mu grudi. Ova je imala pruga koliko i Alaina, a izgledalo je da su istih godina, dobrih deset starije od njega. „Misliš li da ga prisvojiš, Alaina?“ Dve žene nasmešiše se jedna drugoj dok su se streljale pogledima. Ova druga nasmeši se Randu. „Ja sam Belevera Osijelin. Jesu li svi Andorci tako visoki? I tako zgodni?“ On pročisti grlo. „Ah... neki su tako visoki. Izvini me, gospo, ali ako bi...“

„Videla sam te da pričaš s Bartanesom. Kažu da znaš i Galdrijana. Moraš da me posetiš, da popričamo. Moj muž je u poseti našim imanjima na jugu.“

„Suptilna si kao gostionička devojčura“, prosikta Alaina na nju i smesta se nasmeši Randu. „Ona nema stila. Nema tog čoveka kome bi se dopadala žena tako grubog ophođenja. Donesi svoju flautu u moj zamak i pričaćemo. Možda bi me naučio da sviram?“

„Ono što Alaina naziva suptilnošću“, slatkim glasom reče Belevera, „samo je nedostatak hrabrosti. Čovek koji nosi mač s čapljom mora da je veoma hrabar. To je zaista sečivo označeno čapljom, zar ne?“

Rand pokuša da uzmakne od njih. „Ako biste me izvinile, ja...“ Pratile su svaki njegov korak, sve dok ga nisu saterale uza zid; njihove široke suknje napravile su još jedan zid pred njim.

Kada se treća žena progura pored druge dve, on skoro poskoči. Njene suknje priključile su se tom zidu. Bila je starija od njih, ali jednako lepa. Smešila se kao da je nešto zabavlja, ali taj osmeh nije umanjivao oštrinu njenog pogleda. Imala je upola više pruga od Alaine i Belevere; one načiniše sićušne naklone i natmureno je prostreliše pogledima.

„Da li to ova dva pauka pokušavaju da te uvuku u svoje mreže?“, nasmeja se starija žena. „Uglavnom uspevaju samo sebe da upletu. Pođi sa mnom, moj dobri mladi Andorče, i ispričaću ti kako one mogu da te uvuku u nevolje. Kao prvo, ja nemam muža da zbog njega brinem. Muževi ti uvek prave nevolje.“

Iznad Alainine glave video je Toma kako se ispravlja iz naklona za kojim nije usledio nikakav aplauz; niko ga nije ni primetio. Namrštivši se, zabavljač zgrabi pehar s poslužavnika jednog iznenađenog sluge.

„Moram s nekim da razgovaram“, reče Rand ženama i progura se iz kutije u koju su ga smestile baš u trenutku kada poslednja poseže za njegovom rukom. Sve tri gledale su za njim dok je žurio ka zabavljaču.

Tom ga odmeri preko pehara, a onda otpi još jedan dug gutljaj.

„Tome, znam da si rekao da hoćeš čist prekid, ali morao sam da umaknem od onih žena. Samo su htele da pričaju kako im muževi nisu tu, ali već su davale naznake drugih stvari.“ Tom se zagrcnu, a Rand ga lupi po leđima. „Ako prebrzo piješ, uvek ćeš se zagrcnuti. Tome, misle da spletkarim s Bartanesom, ili možda Galdrijanom. Mislim da mi ne veruju kada kažem da nije tako. Samo mi je trebao izgovor da ih napustim.“