„Samo sam pronašao list i vratio ga“, odgovori Loijal, slegnuvši ramenima. „Izgledalo je da će nas ubiti ako ne zatvorimo Kapiju. Bojim se da nisam baš neki junak, Rande. Bio sam toliko uplašen da sam jedva mogao da mislim.“
„Obojica smo bili preplašeni“, reče Rand. „Možda smo nas dvojica jadni junaci, ali boljih nema. Dobro je što je Ingtar s nama.“
„Lorde Rande“, ponizno kaza Hurin, „možemo li – sada da – idemo?“
Njuškalu se nije dopalo što je Rand prvi išao preko zida, budući da nisu znali šta bi napolju moglo da čeka, sve dok Rand nije naglasio kako jedino on ima oružje. Hurinu kao da se čak ni tada nije dopalo što je dozvolio da Loijal podigne Randa kako bi se prebacio preko zida.
Rand se dočeka na noge, osluškujući i gledajući u mrak. Na trenutak mu se učini da vide kako se nešto pomeri, da ču trljanje čizme o stazu od cigala, ali ništa od toga se ne ponovi, i on to odbaci kao nervozu. Mislio je da ima pravo da bude nervozan. Okrenu se da pomogne Hurinu da siđe.
„Lorde Rande“, reče njuškalo čim je obema nogama bio na zemlji, „Kako ćemo sada da ih pratimo? Koliko sam o ovome čuo, do sada bi mogli da budu preko pola sveta, u ma kom pravcu.“
„Verin će znati kako.“ Rand odjednom požele da se nasmeje; da bi pronašao Rog i bodež – ako sada i mogu da se pronađu – morao je da se vrati kod Aes Sedai. Pustile su ga, a sada je morao da im se vrati. „Neću dozvoliti da Met umre.“
Loijal im se pridruži, pa pođoše nazad ka zamku. Met ih je sačekao kod malih vrata, otvorivši ih čim je Rand posegao za kvakom. „Verin kaže da ništa ne radite. Ako je Hurin pronašao gde čuvaju Rog, kaže da je to sve što sada možemo da uradimo. Kaže da ćemo poći čim se vratite i onda napraviti plan. A ja kažem da je ovo poslednji put kako trčkaram s porukama. Odsad, ako želite nekom nešto da kažete, idite pa mu recite sami.“ Met se zagleda u mrak iza njih. „Je li Rog tamo negde? U nekoj pomoćnoj zgradi? Jeste li videli bodež?“
Rand ga okrenu i gurnu unutra. „Nije ni u jednoj pomoćnoj zgradi, Mete. Nadam se da Verin zna šta sada da radimo. Ja ne znam.“
Činilo se da Met želi da ga zapitkuje, ali dozvolio mu je da ga gura kroz slabašno osvetljen hodnik. Čak se setio i da zašepa uz stepenište.
Kada Rand i ostali ponovo uđoše u sobe ispunjene plemićima, privukoše čitav snop pogleda. Rand se pitao da li su nekako znali šta se napolju odigralo, ili je možda trebalo da pošalje Hurina i Meta da čekaju u prijemnoj dvorani, ali onda shvati da su to isti pogledi kao ranije: proračunati i radoznali da dokuče šta li su to lord i Ogijer smerali. Sluge su za te ljude bile nevidljive. Niko nije ni pokušao da im priđe, budući da su bili zajedno. Izgleda da je u Velikoj igri bilo protokola vezanih za zavere: svako je mogao da pokuša da prisluškuje lični razgovor, ali niko se ne bi nametao.
Verin i Ingtar bili su zajedno, i stoga sami. Ingtar je delovao pomalo izgubljeno. Verin kratko pogleda Randa i ostale, namrštivši se na njihove izraze, a onda namesti svoj šal i pođe ka ulaznoj dvorani.
Kada stigoše do nje, Bartanes se pojavi kao da mu je neko rekao da odlaze. „Već idete? Verin Sedai, mogu li da vas ubedim da još malo ostanete?“
Verin odmahnu glavom. „Moramo da idemo, lorde Bartanese. Dugo nisam bila u Kairhijenu. Drago mi je zbog tvog poziva mladom Randu. Bilo je... zanimljivo.“
„Onda neka se Milost postara da bezbedno stignete do vaše gostionice.
Verin mu klimnu. „Možda. Svetlost te obasjala, lorde Bananese.“ Krenu ka vratima.
Kada Rand krenu da pođe za ostalima, Bartanes mu s dva prsta uhvati rukav, zadržavši ga. Met je izgledao kao da će i on ostati, sve dok ga Hurin ne odvuče da se pridruži Verin i ostalima.
„Dublje si u Igri no što sam mislio“, tiho kaza Bartanes. „Kada sam čuo tvoje ime, nisam mogao da verujem. Ali ipak si došao, uklapaš se u opis, i... Rečeno mi je da ti prenesem poruku. Mislim da ću to i
Rand se naježi dok je Bartanes govorio, ali na ovo poslednje samo se zagleda. „Poruka? Od koga? Gospe Selene?“
„Od čoveka. Nije to sorta za koju bih ja prenosio poruke, ali on ima... izvesnog... uticaja na mene, koji ne mogu da zanemarim. Nije rekao kako se zove. Iz Lugarda je. Aaah! Znaš ga.“
„Znam ga.“
